и хитне мере за спречавање насиља у породици, сузбијање кривичних дела насиља и пружање заштите и помоћи жртвама насиља у породици, али и кривична дела која из таквог чина произлазе.
Закон би, заправо, требало да на јединствен начин уреди организацију и поступање државних органа ради делотворног спречавања насиља у породици, сузбијања кривичних дела, као и да обезбеди пружање брзе, благовремене и делотворне заштите жртвама насиља у породици. Тај законски акт примењивао би се у случајевима насиља у породици као што су силовање, обљуба над немоћним лицем, обљуба над дететом, недозвољене полне радње, посредовање у проституцији, приказивање, прибављање и поседовање порнографског материјала насталог искоришћавањем малолетних лица за порнографију. Такође се односи и на навођење малолетника на присуствовање полним радњама, насиље у породици, злостављање малолетног лица, недавања издржавања, односно алиментације, кршење породичних обавеза, родоскрнављење.
Зарад спречавања насиља у породици, подручне полицијске управе имале би обавезу да именују полицијске службенике који су завршили специјализовану обуку за то. Они би се бавили спречавањем насиља у породици и откривањем кривичних дела, али и спровођењем мера заштите жртава насиља у породици. У сваком основном и вишем јавном тужилаштву морао би да постоји заменик јавног тужиоца који је завршио специјализовану обуку, ради обављања послова у вези са спречавањем насиља у породици и кривичним гоњењем за та кривична дела. Такође, у сваком основном и вишем суду, председник суда има обавезу да одреди обучене судије, ради суђења у предметима спречавања насиља у породици и кривичних дела.
Закон предвиђа да свако може пријавити насиље у породици. Државни и други органи дужни су да без одлагања пријаве полицији или јавном тужиоцу свако сазнање о извршеном насиљу у породици. Препознавање насиља у породици је обавеза свих надлежних органа, што значи да га може пријавити и здравствени радник који га уочи и без дозволе жртве да то учини. Сви полицијски службеници имају обавезу да одмах обавесте специјализованог полицијског службеника о сваком пријављеном случају насиља у породици.
Полицијски службеник може могућег учиниоца насиља у породици спровести у полицијску станицу ради даљег поступка. Он одмах по пријему обавештења о насиљу у породици има обавезу да процени ризик од даљег насиља и у складу с тим спроведе хитне мере. Процену ризика доноси на основу постојања чињеница које указују на могућу опасност од вршења насиља у породици, а нарочито у случају претње насилника убиством или самоубиством, поседовања оружја, претходних случајева насиља. Такође се односи и на присуство менталних болести, злоупотребе психоактивних супстанци, сукоба око старатељства над дететом или начином одржавања личних односа детета и родитеља који чини насиље у породици, постојања судских мера заштите од насиља у породици.
По том акту, хитне мере које се спроводе у случају насиља у породици су привремено удаљења учиниоца из стана и привремена забрана контактирања и приласка. Јавни тужилац има обавезу да, одмах после пријема обавештења и процене о ризику, као и одлуке о изреченим хитним мерама од специјализованог полицијског служеника, у року од 24 часа предложи надлежном суду продужење хитних мера ако процени да је то потребно.
За одлучивање о предлогу јавног тужиоца о продужењу хитних мера надлежан је суд, и то судија-појединац. Суд може прихватити предлог и продужити хитну меру, али га и одбити уколико процени да је неоснован. Одлука о предлогу јавног тужиоца доноси се у облику решења, без одржавања рочишта, у року од 24 часа. Жалба је дозвољена у року од три дана, али она не одлаже извршење. Хитне мере за спречавање насиља у породици које изриче полицијски службеник могу трајати најдуже 48 часова. Међутим, суд их може продужити ако процени да је то потребно.
Закон предвиђа и да жртве насиља у породици имају право на бесплатну правну помоћ. Такође, израђује се и индивидуални план заштите жртве. По пријему процене ризика од насиља у породици, група за координацију и сарадњу треба да изради индивидуални план заштите жртве који обезбеђује целовиту, делотворну и ефикасну заштиту. Планиране мере морају осигурати безбедност жртве, зауставити насиље и спречити да се дело понови, заштитити права жртве и омогућити да она добије услуге које служе њеном опоравку, оснаживању и осамостаљивању.
Љ. Малешевић
Централна евиденција у Републичком јавном тужилаштву
Надлежна полицијска управа добија обавезу да води евиденцију о пријављеним случајевима насиља у породици, одређивању и спровођењу хитних мера и мера заштите жртава. У исто време, надлежни суд има обавезу да води евиденцију о продуженим хитним мерама и мерама заштите од насиља у породици. У тој евиденцији мора бити име и презиме лица ком је изречена мера заштите, адреса, име и презиме онога коме је изречена мера било које и било какве забране.
Центри за социјални рад воде евиденције о спровођењу индивидуалних програма заштите жртава. Подаци из свих тих државних органа у електронском облику налазиће се у Централној евиденцији о случајевима насиља у породици. Централну евиденцију водиће Републичко јавно тужилаштво.
