По подацима Министарства правде, број жртава породичног насиља од почетка 2020. године износи 12.332, од којих су 8.924, односно 72,4 одсто, женског пола.
– Када је у питању број жена убијених у породичном насиљу, од почетка године их 15, што је нешто више у односу на прошлу годину у ово време – казала је за Танјуг координаторка Саветовалишта против насиља у породици, под чијим је окриљем Сигурна кућа у Београду, Весна Станојевић. Она је додала да се број жена који се јавља за помоћ Сигурне куће није ни смањио нити повећао у време ванредног стања, од 16. марта до 6. маја, уведеног ради спречавања ширења коронавируса.
– У време ванредног стања није био повећан број позива за помоћ, иако је много писано о насиљу и свађама међу партнерима... Ни после ванредног стања није повећан број жена које траже Сигурну кућу, иако смо то очекивали – прецизирала је Весна Станојевић. Она сматра да је разлог томе то што се људи сада више баве својим здрављем, заштитом здравља, одморима, те да у таквим околностима превазилазе брачне несугласице.
Лекари у Србији су прошле године током прегледа приметили и пријавили чак 4.105 случајева насиља над женама, показао је најновији извештај Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”. Од укупног броја пријављених случајева насиља над женама у систему здравствене заштите у 2019. години у централној Србији било 3.138, што је 76 одсто, а у Војводини 928 – 23 одсто. Годину раније пријављено је 3.915 случајева насиља над женама, од чега 3.054 у централној Србији, а 828 у Војводини, док је 2017. године у нашој земљи било 3.962 случаја насиља, 2.895 у централној Србији и 1.025 у Војводини. У 2016. години у Србији је било забележено 3.378 случајева, у централној Србији 2.456 и 885 у Војводини.
Када је у питању примена Закона о спречавању насиља у породици, Весна Станојевић указује на то да хитне мере које су њиме предвиђене (удаљење насилника из стана, забрана прилажења жртви и комуникације с њом), спроводи полиција као овлашћени орган који по позиву долази на лице места. Сматра да полиција има добре резултате на том плану, истовремено указујући на то да се број жена које се обраћају за помоћ Сигурној кући није смањио, односно променио од почетка примене Закона у јуну 2017. године.
У Министарству правде за Танјуг кажу да су јавни тужиоци од почетка ове године поднели 10.999 предлога за хитне мере против насилника, а да су их судови усвојили 10.620 и продужили хитну меру или хитне мере 30 дана. Гордана Мирчић Чалуковић из Министарства правде напомиње да су на плану спречавања насиља у породици учињени велики напори, али још увек није достигнута нулта толераниција на насиље, ни овде, као ни у једној земљи на свету, те да систем „увек може и мора боље”.
– Управо зато је нужно да се, осим надлежних државних органа и установа, у ту причу укључе шира јавност и медији – навела је Гордана Мирчић Чалуковић, и истакла да начин на који се о томе извештава такође утиче на смањење, односно повећање броја случајева насиља у породици јер се не сме заборавити на васпитање и образовање девојчица и дечака, и то од најранијег узраста.
Ситуација се, како је додала, свакако отежава у условима пандемије, како за жртве насиља у породици, тако и за конкретне извршиоце.
– Управо због тога током маја 2020. године, Министарство правде је, уз подршку Програма за развој Уједињених нација УНДП започело пилот-програм у осам јавних тужилаштва у Србији где се састанци Групе за координацију и сарадњу одржавају путем ЗООМ апликације, што се показло као експедитивнији и економичнији начин рада – навела је она.
Нагласила је да је забележен и известан пораст броја размотрених случајева насиља у породици, па су тако групе за координацију и сарадњу у тих осам тужилаштава од маја до јула 2019. године размотриле 4.694 пријављених случајева насиља у породици, а у истом периоду ове године 605 случајева више, укупно 5.299.
