и четворогодишња забрана управљања моторним возилима (не рачунајући време проведено у затвору). Он ће остати у притвору док не оде на издржавање казне.
Приликом образлагања пресуде, председник већа у Вишем суду судија Видоје Митрић рекао је да је при доношењу одлуке као олакшавајућа околност узето у обзир то што окривљени до сада није кривично кажњаван и што је млад, али је и навео да посматра као отежавајућу околност одсутност видљивог кајања општуженог.
Подсетимо, у тешкој саобраћајној несрећи која се догодила 8. јуна 2014. око два сата после поноћи, погинуле су двадесетогодишње Владица Матовић, Милица Лежимирац и њихов вршњак Александар Марић. Настрадали су били у „голфу 5” који је кренуо на црвено светло Булеваром цара Лазара, од Кеја ка Лиманској пијаци, док је „ауди А-8” шабачких регистарских ознака ишао с Моста слободе Булеваром ослобођења ка Железничкој станици.
– Утврђено је да окривљени Вранић ишао брзином макар три пута већом од дозвољене, односно, по налазу вештака, 177 километара на сат, и да је имао 1,46 промил алкохола у организму, што је утицало на смањену способност реаговања у вожњи – оценио је судија Митрић. – Исказ који је дао деда оптуженог, старина, деловао је искрено и убедљиво, а разликује се од одбране окривљеног. Суд је уверења да је исказ општуженог да је конзумирао алкохол, односно ракију коју је деда послао оцу, тек након несреће, није тачна. Односно, мислимо да је он пио пре удеса.
Иначе, како смо писали, окривљени Вранић је протеклог четвртка пред трочланим већем, којем је председавао судија Видоје Митрић, изјавио да је дан пре несреће дошао пре подне код болесног деде у Ириг и помагао му потпуно сам у сређивању баште, као и да ништа више од лаганог доручка није јео, а да је, уморан, увече попио само чај и убрзо заспао гледајући телевизију. Њега је, како је казао, у ноћи пробудио телефонски позив и морао је хитно да се врати у Нови Сад, одмах се јавио се деди и отишао, а онда је дошло до кобне несреће, навео је окривљени.
Међутим, његов деда, који је имао могућност да не сведочи као привилеговани сведок, изабрао је да опише суду оно што зна о догађају. Испричао је да је Деспот код њега, дан пред несрећу, дошао после подне, помагао му, али потом и био у дворишту његове куће с три или четири младића, да су они тамо уз пуштање музике јели и пили, вероватно сок, оценио је он.
– Не признајем извршење дела које ми се ставља на терет – изјавио је прошле недеље на суђењу окривљени. – Возио сам аутомобил ауди А-8 аутоматик познаника М. М. из Ирига брзином већом од дозвољене, од 60 до 90 километара на сат, али не оном која ми се приписује. Он је био повређен у тучи и збринут у Клиничком центру Војводине, а возило му је требало да користи да изађе из болнице. Мислили смо, можда је требало да му дамо крв. На путу од Ирига преко Иришког венца није било возила, а када сам био на Мосту слободе у Новом Саду, видео сам да имам „зелени талас”. Прошао сам прву раскрсницу, кад сам улазио у другу, на зелено, видео сам да на Булевару цара Лазара полагано креће возило на његово црвено светло. Помислио сам да ћу се провући ако додам гас и прођем пре њега, али није успело.
Вранић је додао да је после стравичног судара, на тренутак изгубио свест, али брзо се повратио.
– Флаша ракије коју је деда по мени послао тати, скотрљала се до папучица за гас и кочницу. Уста су ми се осушила, осећао сам страшну жеђ. Нагнуо сам флашу и попио трећину литре, док нисам ни осетио да је то алкохол – казао је, износећи оддбрану на главном претресу прошле седмице, оптужени Вранић. На крају главног претреса оптужени је, на питање судије Митрића шта има да изјави, рекао да нема шта да каже те да је дошло до трагичне ситуације и да ту ништа не може да се промени.
Приликом образлагања пресуде судија Митрић је нагласио је да при доношењу одлуке у овом предмету на њега ни на који начин није утицао притисак јавности, односно таблоида.
М. Вујачић
