- Енес Рибић рођен 13. 2. 1997. године у Бугојну. Живели смо у једном месту које се звало Ново Насеље, улица је била Пољице 4. Живели смо мама, отац, старији брат Енес и ја. Надимак му је био Енци. Дана 1. априла, у 11.30 сати, мама је правила ручак у кући и рекла ми је: "Хајде, ћери, зовни брата да једе." Изашла сам. Била су нека деца. Питала сам их где је Енци, друг ми каже: "Отишао је на један круг." Тада је почела наша ноћна мора. Изашла сам и тражила га, али га нигде није било. Кренула сам у другу улицу. Доле је била речица звана Весочница. Била је плитка. Као деца смо градили вир да се купамо. Ако је упао у ту речицу, није могао проћи ограђени вир - започела је причу Енесова сестра Алијана на друштвеним мрежама, преноси Курир.
Kод потока пронађен бицикл
Она каже да је ту, у близини, нашла бицикл које је био уредно спуштен, што је потпуно нетипично за Енеса који га никад није лепо остављао, већ би га само бацио када се заустави.
- Он је на себи имао плави џемпер, црну тренерку и, сећам се, ципелице црне боје. Налазим бицикл поред обале, мислим да је пао у реку. Отац иде с друге стране, наравно. Стигли су рониоци из Зенице, који су ронили три дана, захваљујући мојој тетки, која је новчано помагала свим силама, само да се нађе жив или мртав. Имао је малог кућног љубимца, пас се звао Дери. Био је с њим тај дан. Дери се вратио, али није водио доле, већ води код неког смећа где стане, поњуши и врати се кући.
Нигде нема тела
Рониоци су, како наводи, у виру пронашли угинулу овцу, али детета нигде није било.
- Ронилац рече моме оцу: "Ова речица је мала. Мислимо да није у води". Отац, онако уплакан, каже: "Роните, упао је." Дошла је полиција, трага нема. Ронило се дан и ноћ, ноћ и дан. Није се ништа нашло - присећа се она.
Џемпер који је Енес имао је, присећа се, мало шири и ако је упао, верује, закачио би се за грану.
Видовњаци тврдили "Жив је"
- У том тренутку почиње кошмар. Родитељи су кренули видовњацима, где су сви тврдили да је жив. Да напоменем, све то је финансирала моја тетка. Без ње се ништа не би могло. Није одустајала, само је говорила: "Немојте питати за паре, трагајте." Од тог дана, 1. априла 2003. године, сваки траг се губи. Један видовњак је био из Корчуле и рекао: "Дете није у води, украдено је" - испричала је она.
Енесова сестра каже да се до данашњег дана ништа не зна, али је она уверена да је жив.
- Ако је жив, а јесте, знам и ако чита неко, нека се сети ожиљка на нози, где се посекао секиром. Мали ожиљак, дужа косица. Био је онако темпераментан, весео. Имао је репић на глави - завршила је Алијана ову потресну причу о људској судбини, као и о љубави и нади које не престају.
Многи корисници друштвених мрежа изразили су саучешће и наду да ће момак, који би требало да има 27 година бити нађен и спојен са породицом.
Све подсећа на Данкин случај
Било је и оних који су овај случај упоредили са девојчицом Данком Илић.
Девојчица Данка Илић (2) убијена је 26. марта ове године у Бањском Пољу, а за злочин какав Србија не памти осумњичени су С. Ј. (50) и Д. Д. (50), који одбијају да открију локацију на коју су пребацили тело с депоније.
- Моја теорија када све ово прочитам је или да је стрпан с бицикла у неки комби и однет за органе или да је неко јурио и колима налетео на њега - ударио га и усмртио, а затим из страха да не одговара, ставио тело у кола и однео негде да га се отараси - написао је један.
- У потпуности вас разумем. Као да читам о свом несталом детету. Иста сцена, али 1982. године. Само се надам да су живи и да су добро - написала је жена.
Међутим, било је нажалост и теоретичара завре, које упркос свему што се издешавало са малом Данком и признању ухапшених, верују да су она и друга деца украдена.
- Скоро идентични случајеви као код недавно нестале мале Данке. Све до једног случаја је у питању крађа деце.
Било је и оних који су давали савете:
- Срећно у потрази. Урадите ДНК анализу. Можда је и он урадио, па се тако спојите, никад се не зна.
