кривично дело недозвољене трговине. Приликом контроле његовог аутомобила марке „рено”, полиција је у пртљажнику пронашла 25 килограма тартуфа.
Осумњичени ће уз извештај о полицијском хапшењу бити доведен на саслушање у Основно јавно тужилаштво у Сремској Митровици. Против 42-годишњег мештанина који је био у друштву ухапшеног и који се такође сумњичи за поменуто кривично дело, биће поднета кривична пријава надлежном тужилаштву.
У протеклих неколико година српски цариници су на граничним прелазима спречавали покушај кријумчарења тартуфа, гљиве која у свету важи као посебан деликатес. Она није заштићена ЦИТЕС конвенцијом, али јесте заштићена националним прописима па је за њен извоз потребна посебна дозвола.
Иначе, тартуфи су најскупља гљива на свету, а црни тартуф, по оцени стручњака, по квалитету спада у сам врх најбољих конзумних гљива и права је посластица за сладокусце. Управо због тога његова цена у појединим државама, а пре свега у Француској, Италији и Шпанији, достиже и више од 1.000 евра килограм. Стручњаци такође тврде да је посебан специјалитет бели тартуф и да је његова цена знатно виша.
Мада у многим крајевима Србије има тарфута, они до ексклузивних ресторана у свету углавном стижу преко црног тржишта. Наше тартуфе најчешће купују Совенци, Хрвати и Италијани и продају их као своје, што је разлог да они овде имају десет пута мању цену него на европском тржишту. Отуда и наши сакупљачи знатно мање зарађују од „колега” у другим европским државама у којима се оне могу наћи.
Пошто тартуфи живе под земљом, њихова берба обавља се уз помоћ посебно обучених паса који њухом откривају подземне гомољаче и указују само на зреле примерке. Зависно од врсте, тартуфи расту на дубини од 10 до 70 центиметара, а по боји деле се на беле и црне, а постоји и посебна врста тубер магнатум, која кошта готово невероватних 8.000 евра килограм.
Највише ловаца на тартуфе и трагача за њима има у околини Ниша, Гаyиног Хана, Параћина, али и шумама западног Срема, и то Босутским и Моровићким шумама, Националном парку „Фрушка гора”, а као природна станишта те скупоцене гљиве наводе се Платичево, Грабовци, Огар и Кленак. Сакупљачи тартуфа, који с псима трагачима обилазе шуме по Србији, љубоморно чувају места на којима их има, исто као што не желе да се појављују у јавности јер су свесни тога да их шверцерским везама продају за даљу дистрибуцију на Запад.
Пре десетак дана је директор Специјалног резервата природе „Засавица” Слободан Симић изјавио за „Дневник” да су само петнаестак минута специјално обучени пси професионалних ловаца на тартуфе Јовице Ђурића из Бајине Баште и Витомира Игића из Ниша пронашли око килограм тартуфа.
– Чим су отишли у оближњу храстову шуму, која је на нашој територији, пси су пронашли тартуфе – рекао је Симић, додајући да се резерват неће комерцијално бавити трагањем за тартуфима и њиховом продајом.
– За само две пробе нашли су око килограм тартуфа, и то око 300 грама белог и 700 грама црног. Најдрагоценије за наш резерват је доказ да те најскупље гљиве има на нашој територији и да се она придода свим оним врстама, а има их 350, које смо већ пронашли и које расту код нас. Тартуфе нам сада дођу као врхунац који нам је у врстама гљива недостајао.
Он је истакао да зна колико су те гљиве скупе на европском и светском тржишту и да су се заинтересовани, одмах по информацији да их у „Засавици” има, јављали да питају да ли ће их продати. Пронађени килограм тартуфа искоришћен је као додатак већ чувеном гулашу од мангулица, који ће од сада имати и посебан „шмек” који та гљива даје, а наћи ће се и у ракији као додатак који ће је од добре учинити још бољом.
Љ. Малешевић
