Булат је за Танјуг рекао да су први резултати анализа који су доспели у јавност, а који су показали да су деца имала етанол у телима добијени брже јер се алкохол лакше одређује.
"Токсиколошке анализе су врло комплексне. Алкохол се лако одређује и зато смо брзо добили резултат да је било алкохола у биолошком материјалу деце које су преминуле. Међутим, остале токсичне материје које могу да се нађу у биолошком материјалу захтевају много више времена, користе се комплексне технологије. Резултате треба сагледати у целини, не треба парцијално извлачити да су деца отрована алкохолом, већ све сагледати у целини и то раде колеге који се баве судском медицином. Они су зато и едуковани и то је њихов приступ.", навео је Булат.
Он је додао да није етично нагађати да ли је количина алкохола пронађена у крви страдалих малишана и узрок њихове смрти, али да хипотетички гледано етанол може да убије децу јер су она посебно осетљива на њега.
"Овде је реч о малој деци. Код значајно старије деце процењује се да су вредности које доводе до смрти 50 одсто деце, негде око 3,6 промила.", истакао је он.
Булат се осврнуо и на случај мајке која је тровала дете на Институту за мајку и дете док је била на посматрању са дететом и се у том случају ради о Минхаузеновом синдрому.
"То је специфичан синдром који се јавља код одређених мајки. Са једне стране трују дете, а онда са повећеном бригом и пажњом се односе према том детету, да би околина стекла утисак о њима као о брижним мајкама које бде над дететом. Ја сам специјалиста медицинске радиологије и токсикологије, психијатрија ми није ужа област да бих тумачио све аспекте тог Минхаусеновог синдрома, али то се дешава", појаснио је он.
Он је нагласио и да у Србији тренутно постоји само двоје педијатара који имају ужу специјализацију из токсикологије и да то представља проблем, јер је број тровања код деце велики.
"Због тога што долазе до акциденталних тровања деце. Било да је реч о средствима за одржавање кућне хигијене, било тровању лековима. Због тога што су лекови црвене бомбонице или жуте бомбонице, које деца поједу уместо бомбона и онда имамо случаје тровања. То није само код нас проблем, то је проблем генерално у свету", рекао је он.
Када је реч о случају из фебруара, када се 26 особа од којих су дванаесторо била деца млађа од 15 година на журци су се отровала алкохолом у београдском клубу, Булат је рекао да су последице код деце многоструко горе јер се они налазе у развој и код њих је и апсорпција алкохола из дигестивног система и за органа варења много бржа.
"Њихов централни нервни систем и периферни нервни систем су незрели и онда су те оштећења много тежа и трајна. Све чешће имамо у млађој адолесцентној групи учестало узимање алкохола. То доводи до оштећења развоја интелекта код те деце", рекао је он.
Он је нагласио да алкохол делује токсично и на сваки орган и оних који нису деца.
"Почев од централног нервног система, па онда делује негативно и на гастроинтестинални систем, посебно на јетру, бубреге, хематопоетски систем и крвотворне органе. Готово да нема система на којој алкохол не делује штетно", рекао је Булат.
