негирао је кривицу која му се ставља на терет, а након саслушања одређен му је притвор до 72 сата. Привођењем дугогодишњег високог функционера ДПС-а Маровића на саслушање код специјалног тужиоца за борбу против организованог кринминала и корупције, затворен је круг истраге неколико афера у општини Будва.
„С. М. је по налогу Специјалног државног тужилаштва, лишен слободе, због постојања основа сумње да је извршио продужено кривично дело злоупотребе службеног положаја путем подстрекавања извршеног на организован начин”, саопштено је након хапшења из Тужилаштва.
Маровић је приведен јуче око девет сати и у тренутку привођења био је у Подгорици. У притовору су већ Маровићев син Милош, брат Драган Маровић, стрина Мирјана, а поступак се води и против његове кћерке Милене Маровић Богдановић и Милошеве таште Драгице Поповић.
Специјално тужилаштво је пре месец дана издало налог за хапшење Милоша Маровића, који се сумњичи за злоупотребу службеног положаја приликом продаје 26.000 квадрата неурбанизованог плаца у Будви, чиме је Општини нанета штета од 1.400.000 евра.
Хапшење Маровића није изненађење јер је специјални тужилац Миливоје Катнић недавно најавио да ће истрагом бити обухваћена и особа која је, како је навео, идентификована као шеф криминалне групе у Будви, у чему су медији, али и јавност, наслутили да је реч о Светозару Маровићу.
Катнић је тада најавио да ће ускоро истрага бити проширена и на њега у случајевима платоа на Јазу и Тржног центра „Плажа”.
– Тужилаштво верује да је прикупило довољно доказа за предузимање ове активности, а то је доношење наредбе за проширење истраге и у односу на организатора те криминалне групе – рекао је тада Катнић.
Сви кључни актери „Будванске афере” признали су да су криви за вишемилионску штету насталу на рачун Општине Будва и државе у неколико одвојених поступака. Они су под оптужбом за злоупотребу службеног положаја у афери „ТЦ ’Плажа’” и изградњи концертног платоа на Јазу. На списку су: бивши председник општине Будва Лазар Рађеновић, некадашњи потпредседник те општине Драган Маровић, премијеров саветник Александар Тичић, директор будванског „Водовода” и некадашњи потпредседник општине Миленко Медиговић, Новак Клисић, Ђорђе Павловић и извршни директор „Гуги комерца” Драгољуб Миловановић и још неколико општинских службеница. Сумња се да је у та два случаја Будва оштећена за око десет милиона евра.
Полиција је 30. новембра поднела кривичну пријаву против Лазара Рађеновића због сумње да је члан криминалне групе која је током изградње постројења за прочишћавање отпадних вода нанела штету Општини. Кривичном пријавом обухваћено је још шест особа и три фирме којима су руководили. Они су, како се сумња, својим незаконитим радњама, које су предузели у вези с изградњом постројења за пречишћавање отпадних вода у Будви, нанели штету општини Будва од готово 8.000.000 евра, навели су раније из полиције.
Раније је истрага покренута против двојице сада већ бивших градоначелника Будве Рајка Куљаче и Лазара Рађеновића, као и против више службеника те општине, међу којима је и брат Светозара Маровића Драган. Истрагом су обухваћени и син и кћерка Светозара Маровића, Милош Маровић и Милена Маровић Богдановић. Син је тренутно на болничком лечењу, а кћерка је након саслушања пуштена на слободу.
Бивши будвански функционери се терете у вези с незаконитом продајом 26.000 квадрата општинског земљишта у Јазу, чиме је Општина, како је раније саопштено, оштећена за 1,4 милион евра. Земљиште је, по досадашњој истрази, оглашено за јавну продају лицитацијом 2008. Јавиле су се три локалне фирме, а парцела је продата по веома ниској цени, а касније поново откупљена дупло скупље. Наводно, Светозара Маровић је био организатор тих трансакција, а његов син, по неким медијским наводима, вукао је конце у том незаконитом послу.
Неки од будванских функционера се сумњиче и за малверзације у вези с изградњом хотелско-туристичког комплекса „Завала”, као и с продајом земљишта на брду Кошљун код Будве. Због злоупотреба с новцем из градске касе и штете учињене јавним финансијама у случају познатом као „Завала” затворским казнама раније су кажњени бивши градоначелник Будве Рајко Куљача и потпредседник општине Драган Маровић.
Светозар Маровић није недавно присуствовао седници Политичког савета ДПС-а, а на ту функцију је изабаран у јуну ове године. Он је све време постојања ДПС-а важио за страначког идеолога и стратега њене дугорочне политике.
Медији подсећају на то да се име супруге Светозара Маровића појавило пре неколико месеци у афери тајних рачуна у швајцарском огранку банке ХСБЦ, коју је открила међународна група новинара. Медији су писали да је Ђурђина Маровић имала 3,8 милиона долара на рачуну у тој банци 2006/2007. године.
С. Х. Д.
Једини председник СЦГ
Светозар Маровић је био једини председник државне заједнице Србија и Црна Гора, од њеног формирања 2003. до раздвајања 2006. године.
Рођен је 31. марта 1955. године у Котору. Правни факултет завршио је у Подгорици. Политиком је почео да се бави врло рано и био је на значајним функцијама у време бивше Југославије. Између осталог, био је члан Председништва Црне Горе, посланик у Скупштини Црне Горе, посланик у Већу грађана Савезне скупштине и председник Скупштине Црне Горе.
Током референдума о независности Црне Горе залагао се за независност, иако је у то време био председник Србије и Црне Горе.
„Сателит” и „Панцир”
Име Светозара Маровића помињано је и у афери „Сателит”. Међутим, он је у више наврата одлучно тврдио да није осумњичен у афери „Сателит”, и поручио да је спреман да сведочи у циљу расветљавања тог случаја.
– Нисам ни осумњичен, ни у својству сведока у било каквом поступку, али сам спреман да будем сведок ако треба – казао је Маровић раније у Скупштини Црне Горе.
Бивши председник Савета министара некадашње државне заједнице СЦГ рекао је да „ни Савет министара, ни Врховни савет одбране СЦГ никада нису донели одлуку о закључивању уговора о закупу сателита”. После изгубљеног спора с израелском фирмом око изнајмљивања сателита, Србија је дужна да плати одштету од готово 37 милиона евра.
За Светозара Марковића се причало и да је умешан у финансијски скандал „Панцир”, у којем је од Милета Драгића купована војна опрема за 296 милиона евра, али то није доказано.
