Свих 18 је саслушано у Тужилаштву за високотехнолошки криминал, а како се сумњиче, они су путем Фејсбука ступили у комуникацију с малолетницом и захтевали да се фотографише и снима нага, као и да им шаље фотографије и видео записе путем те друштвене мреже.
Код осумњичених је пронађено довољно електронских и других доказа који оправдавају сумњу да су извршили кривично дело које им се ставља на терет.
Осумњичени су Д. С. (45) и Д. Х. (60) из Београда, С. В. (57) из Младеновца, С. А. (43) из Обреновца, С. К. (57) из Ниша, Д. Р. (36) из Дољевца, П. И. (49) из Краљева, Б. Ј. (32) из Лесковца, Ј. Ц. (61) из Владичиног Хана, В. Л. (57) из Бача, И. Б. (61) из Кикинде, А. И. (37) и Е. И. (41) из Новог Пазара, А. Ч. (34) из Трстеника, Ј. М. (57) из Ковина, Н. М. (32) из Крушевца, З. М. ( 49) из Руме и Д.М. (61) из Кладова.
Они се терете да су извршили кривична дела приказивање, прибављање и поседовање порнографског материјала и иско-
ришћавање малолетног лица за порнографију, искоришћавање рачунарске мреже или комуникације другим техничким средствима за извршење кривичних дела против полне слободе према малолетном лицу, полно узнемиравање и принуда.
Ово хапшење је само једно у низу које је спроведено у оквиру акције „Армагедон”. Реч је о најдуговечнијој полицијској истрази, чији је циљ проналажење сексуалних предатора на интернету и сузбијање онлајн педофилије, а за 10 година је ухапшено више од 250 педофила.
У акцији најчешће учествују припадници СБПОК и полицајци Одељења за сузбијање високотехнолошког криминала и заједничким снагама спречавају организовање и извршење кривичног дела педофилије и ширење дечје порнографије по интернету.
Полицајци Одељења за сузбијање високотехнолошког криминала, у сарадњи са Посебним одељењем за борбу против високотехнолошког криминала Вишег јавног тужилаштва у Београду, током 2020. и 2021. године извели су више акција хапшења због сумње у педофилију.
С обзиром да број откривених случајева педофилије континуирано расте, што сугерише на озбиљност проблема, знатан број дечјих злостављача, управо из тог разлога, користи интернет као медиј где могу анонимно да дођу до дечје порнографије. Иначе, интернет умногоме помаже развоју и ширењу педофилије.
Педофили, осим на друштвеним мрежама, вребају и у такозваним сајбер јазбинама, о којима највише знају они који их стварају, затим педофили који их користе, али и полиција, која покушава да сузбије то кривично дело. Реч је о просторијама из којих се путем интернета и уживо, за новчану надокнаду, преносе сцене сексуалног злостављања детета.
Дакле, неки педофил с било које тачке на свету може да плати особи која држи сајбер јазбину да закаже термин, а онда да то злостављање прати путем рачунара.
Сајбер јазбине су врло организоване. Постоји група која све то припрема, затим лице које има полни однос са жртвом, педофил који све то гледа и плаћа и, на крају, група која тај материјал претвара у снимак и касније га промовише и продаје широм света за новчану надокнаду.
Педофилија спада у групу поремећаја полне склоности која је неуобичајена или екстремна. Сама педофилија представља поремећај када је полна склоност усмерена према деци или када особа има сексуалне нагоне према деци. Реч је о поремећају нагона због којег се приближавају деци, често бирају занимања која им дозвољавају приступ детету, могу бити чак и чланови породице, пријатељи и реч је о особама које имају одличне вештине у комуникацији с децом.
Нажалост, осумњичени за педофилију, безмало, свакодневно попуњавају странице црне хронике, а број педофила у Србији уписаних у регистар који предвиђа Маријин закон за годину дана повећан је за скоро 100 особа. У регистру педофила, према последњим доступним подацима, уписано је 371 особа, док их је у новембру 2019. године у евиденцији било 279, што је троструко више него почетком те године када је у евиденцији било 96 педофила.
Подсетимо, Маријин закон, који је ступио на снагу 8. априла 2013. године, донео је строже одредбе за осуђене, међу којима је и регистар преступника.
Истраживања показују да су педофили углавном повучени, несигурни људи, незреле сексуалности, који се с одраслом особом осећају неугодно, тако да своју зону сигурности налазе у односу с децом и ка њима усмеравају своју сексуалност. Најчешће имају комплекс ниже вредности, а могу се препознати тако што се крећу по местима где се окупљају деца. Они као предатори интензивно прате и гледају децу по парковима, у близини школа, вртића, дечјих играоница, игралишта...
Лек за педофилију не постоји, постоји неколико покушаја лечења, од измене у понашању кроз психотерапије, преко неких фармакотерапијских интервенција, које подразумевају измену хормонског баланса и сексуалних хормона. Међутим, једини известан исход давала је, као екстремна опција, кастрација, хемијска или физичка. Ипак, кастрација не лечи болест, већ спречава силоватеља да почини дело.
Иначе, за кривично дело силовања и сексуалног узнемиравања жртве док је била малолетна, Кривичним закоником запрећена је казна од 5 до 15 година затвора. Закон прави разлику између малолетне особе и детета, којим се сматра особа до 14 година.
Д. Николић
