Њега и његовог пријатеља фризера и још четири куће разнеле су разорне НАТО бомбе. Милка Џемаиловић, супруга фризера, остала је пре 25 година удовица са нејаком децом у наручју.
- Седели смо ту на степеницама да попијемо кафу, моја мајка им је скувала, на шта им је Драган рекао да оду у подрум, док су они остали да се шишају. У том тренутку је пала бомба, моју мајку је детонација одбацила са врата у подрум - казала је Милка за РИНУ.
А Немања је тада имао свега 11 година, али и данас су му пред очима тешки призори који су се догодили у дворишту у ком је растао.
- Отац је шишао пријатеља, а мене је замолио да му направим цигарету, и када сам то завршио рекао ми је да сиђем у подрум. Нисам стигао ни да седнем на кревет, бомба је пала. Тада је настао хаос, изашао сам и чуо урлике, вриску и запомагања, док сам ја са људима покушавао да скинем бетонске блокове од куће који су порушени, међутим био сам мали и требала ми је помоћ других људи - испричао је Немања.
Болна сећања на ратне дане и даље живе код ове, али и свих других породица којима је неко од најмилијих настрадао. Зато само желе, како кажу, да се проживљена агресија никад не понови.
(РИНА)
