Српски и грчки званичници, представници удружења, потомци, полозили су венце на спомен обележје у Дасији код Крфа где се пре 102. године искрцала српска војска.
У месту Агиос Матеос венци су положени на споменик Дринске дивизије, али и на споменик Јанису Јанулису, Грку који је дао своју њиву, једину имовону да се у њој сахране борци Дринске дивизије.
Државни секретар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Негован Станковић каже да су на Крфу уточиште и спас нашли српска влада, војска и народ.
Након више месеци пешачења гудурама Албаније, на Крф је дошло 185.000 изгладнелих и изнемоглих војника и цивила.
Након две године опоравка уз помоћ савезника кренули су у пробој Солунског фронта, нагласио је Станковић.
Он је рекао да се историја мора неговати и поштовати, јер народ који не поштује своју историју не може градити будућност какву жели.
Сваке године на Крф с Друштвом за неговање традиције долази и Ђорђе Стојанац, праунук Живојина Мишића.
Одрастао је поред баба Олге, ћерке Зивојина Мисића, која му је причала о патњи српског народа, голготи преко Албаније, борби за опстанак.
Причала ми је о припремама за Солунски фронт, шта је њен отац а мој прадеда доживео, о патњи народа, рекао је Стојанац.
Иако сељачко дете Мисић се, каже, винуо и висине и постао шеф генералштаба на Солунском фронту.
Увек је остао везан за сељане и како је храбрио војнике на фронту, тако је храбрио и сељане у послу.
Сећа се Стојанац и познатих Мишићевих речи “ко никада није чувао овце, не зна шта су тешке муке”.
Док је чувао козе, задремао је, козе су појеле комшијин купус, а и мали Мисић обрао добре батине.
Српска војска и народ поцели су повлачење преко завејаних планина Албаније након инвазије Немачке, Аустроугарске и Бугарске на Србију у зиму 1915/16. године.
Током албанске голготе велики број војника и цивила умро је од хладноће, глади и исцрпљености.
Француска влада 28. јануара 1916. године одлучила је да њена морнарица одложи све друге транспорте док из Албаније не буде извучена српска војска.
Савезнички бродови су почели убрзано да превозе изгладнелу, исцрпљену српску војску на оство Крф.
Прво искрцавање српске војске на “острво спаса”, како су Срби прозвали Крф, било је у пристаништу у Гувији, шест километара северно од града, а материјалне трошкове опремања и издржавања српске војске преузели су Француска и Велика Британија.
Острво Видо организовано је као болница, где су искрцавани најтежи рањеници, постало је “острво смрти”, а море око њега названо Плава гробница.
На острву Виду налази се данас спомен комплекс и у оквиру њега маузолеј.
