Отишао је још један од „Дневниковаца” који је оставио дубок печат у нашем листу.
Рођен 1951. године у Елемиру, у „Дневник” је почетком осамдесетих дошао после завршеног Правног факултета. Унео је међу нас свој банатски шарм, и по томе је био познат кроз све године новинарског посла. С Рајком никада није било досадно, волео је да се шали, био је права енциклопедија, а с друге стране знао је да нађе праве речи када је колегама i колегиницама било тешко. Било је турбулентних година у „Дневнику”, а кад имате поред себе колегу какав је био Рајко, све је било лакше.
Био је изузетан новинар, пратио је, пре свега, станоградњу, инвестиције, писао је са правим новинарским жаром, и од првог дана у „Дневнику” па до последњег, за Рајка није било табу тема. Био је свој одувек и такав ће нам остати у памћењу. Ми који смо имали привилегију да радимо са Рајком и дружимо се, и данас препричавамо анегдоте чији је „идеолог” био наш Рајко.
За Рајка Гладића „Дневник” је био друга породица, а његови родитељи, супруга Нада и син Светозар увек су му били на првом месту.
Рајко Гладић биће сахрањен у среду у 11,15 на Градском гробљу у Новом Саду.
Редакција Дневника
