Али изаћи из тог страшног, зачараног круга, жртвама није нимало лако. Напротив, неопходна им је дугорочна помоћ и подршка различитих државних установа и институција, невладиних организација и удружења како би превазишли трауму и вратили се нормалном животу.
Центар за заштиту жртава трговине људима је једина институција у нашој земљи која има ингеренције да идентификује жртву трговине људима и пружи јој подршку. Омогућава жртвама да правовремено добију специјализовану помоћ, посебно прилагођену њиховом стању. Током године раде са више од 300 жртава, што идентификованих ове године, што раније.
- Ми се налазимо између Министарства унутрашњих послова и тужилаштва. Заштита жртве почиње оног момента када случај пријаве МУП, систем социјалне заштите, невладине организације. Када дођемо до података да постоји ризик да се ради о трговини људима, ступамо у контакт са актерима који су нам пријавили да се ради о потенцијалној жртви и она одмах добија заштиту – објашњава Александра Љубојевић, директорка Центра за заштиту жртава трговине људима. - У обавези смо да у року од 24 сата изађемо на терен, за то време се прикупљају подаци о породици, окружењу... Потом радимо на идентификацији, санирању последица. Особи се обраћамо са уважавањем, водимо је код лекара, добија подршку психотерапеута, безбедан смештај, укључујемо и друге актере и оснажујемо је да учествује у судском поступку. Пружамо подршку и док се не докаже да је жртва, без обзира да ли жели да сарађује са полицијом и тужилаштвом.
Иако је веома тешко стећи поверење жртве и дати јој осећај сигурности, стручни тим углавном успева да је оснажи да буде сведок на суду.
- Врло ретко нам се дешавало да жртва одбије присуство на суду. Све више добијамо за наше жртве статус заштићеног сведока, раније је било ретко, али сада су судије и тужиоци едуковани и на томе инсистирају. Једини је проблем што је то дело тешко доказиво. Наиме, није лако доказати да је неко имао намеру да искористи тешку ситуацију жртве, да је неко смислио да је третира као кило јабука или као да изнајмљује капут... додаје наша саговорница. - Међутим и та ситација се мења, све више сарађујемо са Правосудном академијом, стручни радници тамо држе предавања. Судски поступци дуго трају. Проблем у нашем законодавству је што не можемо одмах, него у посебном парничном поступку, да тражимо накнаду штете. Јако се залажемо за то, чак смо почели да успостављамо контакте са посланичким групама и Женском парламентарном мрежом у Скупштини Србије, да донесемо закон да жртва по аутоматизму од трафикера може да наплати штету. Ако он експлоатише девојчицу од њене 14. до 21. године, ту је седам година њеног школовања, мора да се врати у средњу школу, да нешто заврши и да може да ради. Није у питању само шта је зарадио, већ што је од ње узео седам годна живота током којих није могла да се школује и ради.
Заштита жртве траје у просеку три до пет година, готово свакодневно.
- Када их извучемо из токсичног окружења, ми их оснажујемо и економски. Најтеже је радити са особама које немају ни основну школу, то нам се често јавља као проблем. Имамо Меморандум о сарадњи са Националном службом за запошљавање, Градом Лесковцем, Трстеником, Новим Садом, те једној или две жртве увек можемо да помогнемо што се тиче запослења или обазовања – истиче Љубојевић. - Жртви врло често помогнемо да успостави поремећене породичне односе, чак и после десет година позову нашег радника за помоћ. Много жена које су прошле сексуалну експлоатацију вратиле су се нормалном животу и основале породицу. Са децом је рад дужи, радимо са Центром за социјални рад, имамо добру сарадњу са хранитељским породицама, које су прошле обуку за живот и бригу о деци која су прошла неки вид експлоатације и трговине људима.
Већина примера су са срећним крајем, мада постоје и случајеви да се жртва врати у систем експлоатације, јер није имала подршку породице или стручни радници нису успели да је довољно оснаже. Зато је подршка жртвама дугорочан посао.
- Ту смо не само кад је експлоатација завршена и за обезбеђивање неких првих, ургентних потреба, већ размишљамо и о будућој перспективи. Увидели смо да је дугорочни излазак из ове ситуације економско оснаживање, самосталност жене. Социјална предузећа су проистекла из те потребе – наглашава Андријана Радоичић Недељковић из НВО „Атина“. - Уз то, остављамо отворена врата заувек, могу да нам се обрате за разне видове подршке – правну, здравствену, образовну, до неких ургентних потреба и свега што може да буде изазов у даљем животу. Пружамо и психолошку подршку кроз психолошко саветовалиште где раде специјализовани терапеути.
Малина Војводић
