После политичких студија у Београду, 1972. се запослио као новинар у Румунској редакцији Радио Новог Сада. Исте године је постао један од оснивача петојезичне омладинске штампе Војводине и уредник “Трибине младих“ омладинског листа на румунском језику. Томић је био пре свега новинар и том се професијом бавио упоредо на два језика – српском и румунском.
На оба језика писао је и есеје о војвођанским Румунима. Део тих есеја објавио је у књизи „Декупаж“ у издању Института за културу Румуна Војводине. Томић је и један од аутора српско-румунског речника (два издања) и радио на припремању и румунско-српског речника, који садржи око 50.000 одредница.
Почетком 1980. године прелази у југословенску новинску агенцију Танјуг, а у време пада Чаушескуовог режима, децембра 1989. затекао се као дописник Танјуга из Букурешта.
По повратку у Нови Сад, 1997. прешао је у ,,Дневник,, на место уредника спољне политике. Последњих година, до пензионисања 2012.године био је шеф Деска и уредник света у „Дневнику“.
Све ово време писао је и за румунска гласила, а био је дугогодишњи сарадник програма Радио Франс Интернационал на румунском језику са подручја EX-YU.
Добитник је више престижних награда и признања за свој новинарски и публицистички рад, између осталих, „Златног пера” и награду Танјуга за извештавање о румунској револуцији.
Редакција ”Дневника” памтиће Петра по благом осмеху и бритком перу. Био је одличан новинар и уредник и сјајан колега.
Време и место сахране биће накнадно саопштенo.
