Овај систем заправо представља један од интензивних и јавних механизама потраге, што у пракси често резултира проналажењем нестале или отете деце.
Систем „Пронађи ме” функционише тако што, када се пријави нестанак детета, полицијски службеници излазе на лице места где обављају разговор са подносиоцима пријаве и сведоцима, а све са циљем да се прикупи што више релевантних информација. Поред тога, врши се увиђај на лицу места, односно увид у евентуалне материјалне трагове који се нађу на месту нестанка детета, или на месту где би то дете, у складу са његовим активностима требало да буде. Потом се процењује да ли су испуњени критеријуми за покретање система и, уколико се процени да је потребно, систем „Пронађи ме” се активира: укључују се медији, на мобилне телефоне стижу СМС поруке, слика детета се појављује на билбордима, бензинским пумпама, ауто-путевима, тако да грађани могу да запамте лице детета или отмичара (уколико је познат) и пријаве ако имају валидне информације које полицији могу помоћи у потрази.
По речима државног секретара у Министарству унутрашњих послова Данила Стевандића, највећи сет података о несталом ће бити емитован путем телевизијског и радио програма, а нешто ужи сет података ће садржати СМС поруке које ће ићи путем мобилних оператора. То због чињенице да је максималан број карактера СМС поруке 160. У првих осам часова од активирања система долазиће до прекида програма на сваких 30 минута, а од осам до 48 часова на 60 минута. Тај рок од 48 часова је најбитнији период од пријаве нестанка до његовог проналаска.
Први критеријум који указује на то да би требало покренути сyстем „Пронађи ме” јесте ако дође до нестанка детета које је млађе од седам година, које није у стању да се стара само о себи, уколико узима неку терапију, односно уколико постоје околности које указују на то да је дете у животној опасности. Овај систем ће се активирати и у случају када нестане малолетно лице које је ометено у развоју или има неки облик инвалидитета.
Када је у питању нестанак малолетног лица старости до седам година, или је нестало малолетно лице старости до 18 година које има сметњу у развоју, односно неке облике инвалидитета, за јавно објављивање информације о његовом нестанку неопходна је, по слову закона, сагласност родитеља. Међутим, у случају када је нестанак малолетног лица повезан са извршењем кривичног дела, за јавно објављивање информације о његовом настанку, није неопходна сагласност родитеља.
У првој фази покретања система медији прекидају емитовање својих програма и објављују фотографију несталог детета са основним информацијама и евентуално неким подацима у вези са самим нестанком ( где је дете последњи пут виђено, шта је имало на себи...). Затим мобилни оператери шаљу СМС поруку о несталом детету, заједно са линком сајта Министарства унутрашњих послова. Информација о нестанку детета се потом објављује и на екранима, билбордима, ЛЕД панелима на путевима, аеродрому „Никола Тесла”, аутобуским и железничким станицама. У другој фази се укључују други чиниоци који треба да учествују у ширењу информација о несталом детету попут тржних центара, бензинских пумпи, банки и другим местима где је велика фреквенција људи.
Важна ће дакако бити и улога друштвених мрежа. Председник Центра за несталу и злостављану децу Игор Јурић рекао је на презентацији и пуштању у рад система да је, према његовим сазнањима, МУП већ у контакту са компанијом „Мета” како би се решио проблем одговорних лица која ће гарантовати да ће објава на друштвеним мрежама о нестанку бити повучена након проналаска детета.
- Оно што је недостајало и што још увек недостаје у Србији по питању друштвених мрежа су одговорна лица која могу гарантовати да када се повуче објава, да ће сви ти подаци бити повучени и да нема никакве опасности по заштиту личних података - појаснио је Јурић.
У европским земљама у којима се систем „Амбер алерт” примењује показао се успешним у више од 90 одсто случајева отмица деце. Систем се активира ако постоји потврда од полиције да његова објава неће угрозити живот детета, уколико постоји сумња да отмичар има намеру да повреди дете или су околности нестанка непознате. Једна америчка студија показала је да, када је дете отето, оно у чак 76 одсто случајева буде убијено у прва три сата након отмице, а „Амбер алерт” служи управо за те ситуације – када је у питању живот или смрт детета.
Дубравка Николић
Полиција је у претходне три године успешно решавала случајеве нестанка деце. Према доступним подацима, од 1. јануара 2021. до 30. септембра ове године, укупно је пријављено 3.889 случајева нестанка малолетних лица, а од тога је пронађено 3.859 малолетника. То значи да је успешност полиције у проналажењу малолетних лица 99,2 одсто. Иначе, годишње у Европи нестане 250.000 дечака и девојчица, што је еквивалент томе да сваке две минуте нестане једно дете.
