- У Србији је најзаступљенија сексуална екплоатација, потом експлоатација кроз рад, принуда на просјачење, принудни брак, принуда на вршење кривичних дела. У трговину људима спада и трговина органима, коју ми у Србији немамо. Међутим, све је више случајева вишеструке екплоатације, у којима су, на пример, девојчице од 15 година кроз принудни брак присиљене да врше кривична дела и да се баве проституцијом. Принудни брак, односно брак са малолетним лицем је параван за друга кривична дела и друге врсте трафиковања - објашњава Александра Љубојевић, директорка Центра за заштиту жртава трговине људима.
Најчешће жртве су жене, а више од половине њих нису законски закорачиле у свет одраслих.
- Од 2012. године, од када се води статистика, око 50 одсто је малолетних, што је ужасно забрињавајуће. Имамо све ранији календарски узраст где деца улазе у ланац проституције и ризичних односа, који могу да доведу до трговине људима. Најмлађи узраст који смо имали је девет година, што је поражавајуће. Девојчице од 14, 15 година, нажалост, више нису изненађење, али случај девојчице од девет година нас је оставио без текста — искрено ће наша саговорница. - У питању су девојчице из сиромашних средина, које родитељи не уписују у школу, немају ни основно образовање, блиски рођаци их трафикују, нуде им послове за које се после испостави да су сексуална експлоатација. Често имамо примере да жртве преко дана раде у кафићу, а увече пружају сексуалне услуге.
Трговина људима се дешава свуда. Без изузетка и без обзира да ли је у питању село са 300 душа или престоница и други велики градови.
- Србија није мала, али није ни велика. Не можемо да кажемо да је негде број случајева трафикинга повећан или да негде нема случајева сексуалне експлоатације и трговине људима. Имамо само подручја где се то мање открива - истиче Љубојевић. - Наравно да су велики градови најризичнији, међутим, наши показатељи говоре о томе да је трговина људима заступљенија у малим, неразвијеним срединама, где људи немају приступ образовању на начин који то можда имају у Београду, где девојчице од 15, 16 година немају неки велики избор за решавање проблема, образовање, забаву, социјалне контакате... Те средине представљају висок ризик да дете „упадне” у ланац трговине људима.
А када се то деси, жртва из њега јако тешко излази.
- Сви видови трафикинга су заступљени, јер улазак у један ланац експлоатације повлачи за собом други. Ако се, рецимо, сексуалне услуге пружају у неком угоститељском објекту, власник или трафикер ће девојку довести и да среди тај објекат, да ради као конобарица. Она трпи физичко и психичко насиље и ради што јој он каже, ни не размишља да може да изађе из тога и да се спасе — напомиње Љубојевић.
Малина Војводић
Готово свака друга жртва малолетна
Прошле године, Центар за заштиту жртава трговине људима је добио 130 пријава и формално идентификовао 57 жртава трговине људима. У 37 одсто случајева се радило о сексуалној експлоатацији, 21 одсто о радној експлоатацији, у 14 одсто случајева о принудним браковима, а 16 одсто је подразумевало вишеструку експлоатацију. 42 одсто идентификованих жртава су биле малолетне особе. У последњих пет година, готово свака друга жртва је млађа од 18 година. У првих шест месеци 2021. идентификовано је 26 жртава трафикинга. Од оснивања Центра 2012. године, до данас, идентификовано је 526 жртава.
