Сасвим је познато да светски економски трендови када је инверстирање у питању, циркулишу. Разлике, чини се, готово и да нема, осим оне у бројевима. Оно што се појави као тренд код великих развијених земаља, врло брзо се пренесе даље у мање земље, наравно у мањем облику и обиму. Управо то је разлог зашто је важно пратити моделе у земљама еурозоне али и ван ње.
Подаци Светског савета за злато показују да је потражња потрошача за златом у Кини порасла за 16% у 2023. години, са потражњом за златним накитом за 12%, а потражњом за полугама и кованицама за 27%. Иако су ови подаци значајни сами по себи, специфична динамика те потражње може осветлити оно што будућност носи са потражњом за златом на највећем светском тржишту злата.
Ради подсећања, Кина је већ годинама један од највећих купаца злата. Прошле године је била на другом месту са 62,2 тоне, али убедљиво је прва била Централна банка Турске која је купила чак 147,6 тона злата у 2023. Највећи нето продавац прошле године била је Централна банка Казахстана са 50,7 тона злата.
Када је у питању регион, Србија је дефинитивно лидер у куповини, док Црна Гора не купује злато као држава. Међутим, из компаније Insignitus Gold стиже нам другачија статистика. Њихови клијенти у обе ове земље су бројни. Недавни историјски скок цене злата донео је велику потражњу како код српског тако и код црногорског становништва. Они наводе да су њихови клијенти нешто старији него у земљама западне Европе или Кине, а осим цене злата велику улогу при одлуци о куповини представља и чињеница да се на злато не плаћа ПДВ. Заслуга за ову олакшицу иде управо фирми Insignitus Gold.
