НБС наводи да је штедња у другој половини 2022. године наставила да расте упркос глобалним ризицима захваљујући очувању финансијске стабилности и релативне стабилности курса динара према евру.
Након привремене промене у валутној структури штедње у корист девизне штедње услед неизвесности изазване сукобом у Украјини забележене у првој половини године, динарска штедња од јуна 2022. расте из месеца у месец, што је показатељ очуваног поверења у домаћу валуту и домаћи финансијски систем, истиче НБС.
По редовној полугодишњој анализи исплативости штедње за период од децембра 2012. до децембра 2022. године потврђено је да је исплативије штедети у динарима него у еврима, како у кратком, тако и у дугом року.
Таквом резултату су погодовали остварена и сачувана макроекономска стабилност дужи низ година, одмерене и благовремено донете одговарајуће мере монетарне и фискалне политике, релативно више каматне стопе на динарску штедњу него на штедњу у еврима, као и неопорезивање динарске штедње, наводи НБС и додаје да се порез од 15 посто плаћа на камату по основу девизне штедње.
Крајем 2022. године динарска штедња износила је 96,3 милијарде динара што је раст од преко пет пута у последњих десет година а девизна штедња порасла је са 8,3 милијарде евра на 13,7 милијарди евра крајем 2022. године.
Упркос неповољном утицају различитих глобалних криза у последњих неколико година, укључујући и кризу изазвану пандемијом вируса корона, динарска штедња бележи раст, уз повећање учешћа дугорочних депозита, наводи НБС.
НБС наводи да је у прва четири месеца прошле године продала нето 2,27 милијарди евра реагујући на знатну тражњу за девизама од стране увозника енергената и грађана.
На тај начин очувано је поверење и од маја до краја године, у условима обновљених апрецијацијских притисака, Народна банка Србије је интервенисала нето куповином 3,27 милијарди евра, наводи се у саопштењу.
НБС наводи да је на ниову 2022. године купила милијарду евра, а динар је номинално ојачао према евру за 0,2 посто.
Таква кретања допринела су расту девизних резерви које су крајем децембра 2022. године износиле 19,4 милијарде евра, што је њихов највиши ниво. При томе, количина злата у девизним резервама достигла је рекордних 38,5 тона, наводи НБС.
Као доказ стабилност домаће економије НБС подсећа и на смањење учешћа јавног дуга у пројектованом бруто домаћем производу за 2022. годину у новембру на ниво од 53,5 процената.
Додају да је смањено учешће проблематичних кредита у укупним кредитима на ниво од три посто што је најниже од 2015. године.
Потврда добрих резултата Србије у борби с глобалном кризом НБС види и у задржавању кредитног рејтинга Србије на нивоу ББ+, те одлуци ММФ-а да Србији крајем 2022. године одобри стендбај аранжман као подршку договореном економском програму у наредне две године.
Поверење међународних инвеститора у Србију очитовано је, истиче НБС, кроз успешан излазак на међународно тржиште у јануару 2023. године када је реализована емисија еврообвезница у доларима од 1,75 милијарди долара, при чему је укупна тражња инвеститора премашила износ од 11,0 милијарди долара.
