за трговањем дигиталним новчићима. Наиме, на крипто берзама широм света, биткоин се јуче продавао за 34 хиљаде долара, што је цена коју је последњи пут имао у мају прошле године, а раст последњих дана бележе и остале криптовалуте попут етеријума, лајкоина и других.
Према подацима крипто берзи, обим трговине биткоинима, односно број трансакција такође расте и износи око 16,5 милијарди долара на дневном нивоу. Уз такав обим трансакција поставља се логично питање – на шта се троши толики новац сваког дана. Како кажу упућени у крипто тржиште, највише трансакција, између 80 и 90 одсто, заправо је трговина самим криптовалутама, односно замена биткоина и осталих валута за стандардни новац и обрнуто, док се преостале трансакције односе на куповину разних роба и услуга које се плаћају криптовалутама.
Из света класичног банкарства и постојећих монетерних система, од саме појаве криптовалута, упозоравају да осим предности постоје и озбиљни проблеми и претње у масовном коришћењу биткоина. Управо због мало трагова које остављају у званичним финансијским системима, многи струч-њаци упозоравају да су криптовалуте идеалан начин плаћања на свим црним тржиштима, наро-чито када је у питању трговина дрогом, украденим уметнинама и другом мутном робом.
Шта се у Србији може купити криптовалутама?
Иако је Закон о дигиталној имовини усвојен у јулу 2021. године, чини се да је изостала најављивана шира примена дигиталног новца код нас. Ипак, тренутно се криптовалутама у највећој мери могу куповати техника, електрични уређаји, гејминг опрема, а остало је забележено и да је “Егзит” постао први европски фестивал на којем су улазнице могле да се плате криптовалутом.
Према речима Милоша Н. који се већ 8 година бави рударењем и трговином криптовалутама, дешавале су се разне трансакције, али и код нас је највише заступљена трговина самим дигиталним валутама.
– Пре пет година сам купио половни аутомобил за 2 биткоина, али то је био договор са продавцем. Када сам кола преводио на себе и регистровао на моје име, наравно да сам морао у динарима да платим порез и таксу на пренос возила. Знам и за друге случајеве углавном куповине возила, мотора, чамаца и електро опреме, док се неке ситније ствари знатно мање плаћају криптовалутама - каже Милош и наводи да је било појединачних случајева куповине гардеробе, грађевинског материјала као и чувена продаја краве у Црној Гори која је плаћена криптовалутом.
Према његовим речима, иако су многе онлајн продавнице отвориле могућност плаћања биткоином или неком другом дигиталном валутом, као и неки ресторани и институције попут музеја и забавних паркова, таквих условно речено малих плаћања криптовалутама је прилично мало.
– Како је вредност биткоина расла, тако се власници теже одлучују да неку мање вредну робу или услугу плате дигиталним новцем, јер се и куповина и продаја биткоина углавном посматра као инвестиција и мало ко их користи за ту свакодневну потрошњу већ се њима обично купују неке “веће” ствари – објашњава наш саговорник.
У свету је трговање криптовалутама отишло мало даље, па се биткоином могу платити туристичка путовања, авио карте, чак измирити рачун у неким ресторанима и ланцима брзе хране. Осим тога, многе коцкарнице и кладионице су почеле да примају криптовалуте, а такву праксу почињу и многи туристички објекти по свету, поготово они теже категорије…
Иако још увек на свом почетку, плаћање криптовалутама почиње да живи и код нас, о чему сведоче назнаке многих фирми за имплементацијом овог новог начина плаћања, док бројни стартапи раде на технологији блокчејна и њеној различитој примени.
Нико Перковић
