Њима су лисице стављене на руке због постојања основа сумње да су извршили кривична дела приказивање, прибављање и поседовање порнографског материјала и искоришћавање малолетног лица за порнографију, искоришћавање рачунарске мреже или комуникације другим техничким средствима за извршење кривичних дела против полне слободе према малолетном лицу и полно узнемиравање. Кривична пријава у редовном поступку биће поднета против осамнаестогодишњака због постојања основа сумње да је извршио кривично дело приказивање, прибављање и поседовање порнографског материјала и искоришћавање малолетног лица за порнографију.
Полицијски службеници Управе за технику Службе за борбу против високотехнолошког криминала, у сарадњи са Посебним тужилаштвом за борбу против високотехнолошког криминала Вишег јавног тужилаштва у Београду од 2010. године спроводе сталну оперативну акцију сузбијања искоришћавања малолетних лица у порнографске сврхе путем интернета под називом „Армагедон”.
Како наводе у МУП-у, од почетка акције до 14. августа ове године, поднето је укупно 557 кривичних пријава против 481 особе због извршења 768 кривичних дела против полне слободе на штету малолетних лица, као и кривичних дела против слобода и права човека и грађанина. Од овог броја укупно 419 особа је ухапшено, док су преостале кривичне пријаве поднете у редовном поступку.
Од почетка године до 14. августа поднето је 47 кривичних пријава против 47 особа због извршења укупно 68 кривичних дела. У том периоду је забележено 47 кривичних дела приказивање, прибављање и поседовање порнографског материјала и искоришћавање малолетног лица за порнографију, 17 кривичних дела полно узнемиравање, једно искоришћавање рачунарске мреже или комуникације другим техничким средствима за извршење кривичних дела против полне слободе према малолетном лицу и три кривична дела принуда.
Да је педофилија највише распрострањена на интернету свима је добро познато, као и то да спада у облик поремећаја личности. Због тежине последица, оваква настраност је строго законски кажњива у свим земљама.
Сексуално злостављање малолетних лица представља било који вид експлоатације млађих од 18 година у циљу сексуалног задовољавања од стране старије особе. Оно може да обухвата телефонске разговоре, тражење од малолетног лица да покаже интимне делове тела или показивање интимних делова тела од стране пунолетног лица детету или малолетном лицу, миловање, снимање порнографских фотографија насталих сексуалним злостављањем деце или малолетних лица и показивање порнографског материјала, покушај извршења сексуалног односа над малолетним лицима, инцест са дететом или малолетним лицем, силовање детета или малолетног лица, приморавање на проституцију и слично.
Постоји сексуално искориштавање деце истог, супротног или оба пола.
Упркос бројним апелима, едукацијама, радионицама, на којима се деци предочава какве све замке крију интернет и друштвене мреже, деца и даље нису довољно свесна опасности.
Посебно је важно и неопходно да профил сваког детета на друштвеним мрежама буде закључан, а да њихови „интернет пријатељи” буду искључиво особе које дете познаје. Велики број малолетника на друштвеним мрежама „качи” своје фотографије или кратке видео снимке. Такође, деца су склона да деле личне податке са другима, чак и са непознатим особама. Важно је и да се дете не „тагује” на фотографијама, не сме да се лоцира, а не треба ни детаљно да описује властита интересовања.
Истраживања показују да деца и млади у Србији свакодневно проводе у просеку више од три сата на интернету, а према подацима Интерпола, у сваком тренутку жртве широм света вреба око 750.000 сајбер-предатора и они се налазе на интернету свугде где су деца.
Чак 86 одсто малишана у нашој земљи користи интернет сваки дан, а 65 процената деце узраста од девет до десет година свакодневно приступа интернету преко мобилних телефона. Због тога не чуде резултати истраживања према којима је око 44 одсто млађих од 25 година доживело непријатности у онлајн комуникацији.
Деца најчешће постају жртва узнемиравања и злостављања на Инстаграму, Тик-току и Фејсбуку, а под највећим ризиком су она деца узраста од 11 до 16 година, која још увек нису научила правила безбедне интернет комуникације. Без обзира на то, чак 75 одсто младих у Србији има отворен налог на Инстаграму, а половина деце од 12 до 18 година има профил на Тик-току.
Забрињавајући су подаци да пријатељства са непознатим особама прихвата скоро 50 одсто основаца и преко 70 одсто средњошколаца. Две трећине њих комуницира са непознатим особама путем месинyера и других чет комуникација. Неретко малишани прво упознају неког преко интернета, а затим уживо, а фрапантно је да неразмишљајући прихватају састанке са непознатим особама.
У готово свим земљама света број откривених случајева ланаца педофилије континуирано расте, што сугерише озбиљност проблема, а знатан број дечјих злостављача користи интернет као медиј где могу анонимно доћи до дечје порнографије.
Д. Николић
