По том закону укупно 2.898 осуђеника ће бити ослобођено или добити мање казне уколико нису починили тешка кривична дела.
Последњи амнестирани по основу тог закона – њих 49 – из затвора ће изаћи раније до краја 2019. године. Тиме ће бити стављена тачка на осмогодишњу примену Закона о амнестији. По незваничним сазнањима, у Србији се не планира нова амнестија затвореника јер је у плану да се наредне две-три године изграде нови затвори, после чега ће у њима бити довољно места за осуђенике и притворенике.
Како је Влада Србије објаснила при усвајању Закона о амнестији, прихваћеним решењима за осам година биће обухваћено око 2.900 од укупно 8.000 осуђеника, а у тренутку усвајања било би амнестирано око 1.100, што би значило да ће у државној каси остати око 127 милиона динара.
Влада очекује се да ће његови дугорочни финансијски ефекат бити смањење буџетских трошкова око 800 милиона динара.
Тако ће од извршења 25 одсто изречене казне затвора бити ослобођени они који су правноснажно осуђени за кривична дела обухваћена том амнестијом.
Од извршења казне затвора потпуно ће бити ослобођени они који су на дан ступања на снагу тог закона били први пут правноснажно осуђени на казну затвора до три месеца, а онима којима је на дан ступања на снагу закона изречена казна затвора од три до шест месеци, казна је преполовљена. Та одредба оне који су правноснажно осуђени за кривично дело тешког убиства, убиства и тешких случајева разбојничке крађе и разбојништва ослобађа десет одсто изречене казне затвора.
Осуђеници који су на дан ступања на снагу закона навршили 70 година живота били су ослобођени од извршења 25 одсто казне затвора.
Не могу бити амнестирани ни они који су осуђени за кривична дела против уставног уређења и безбедности Србије, давања и примања мита, као и за кривична дела с елементом организованог криминала. Амнестији не подлежу ни лица која су више од три пута правноснажно осуђивана на безусловну казну затвора, а није извршено брисање или не постоје услови за брисање неке од три осуде. Тај изузетак се не односи на осуђена лица која су навршила 70 година живота.
Амнестијом нису обухваћени осуђени на 30 или 40 година затвора, силоватељи, породични насилници, осуђени за организовани криминал или ратне злочине, али ни троструки и вишеструки повратници или они који се нису добровољно јавили на одслужење казне.
Проценат тешких осуђеника који служе казне до 20 година, а потпали су под услове за амнестију, не прелази десет одсто укупно амнестираних.
Закон прописује да се амнестија не односи на оне за којима је расписана потерница због нејављања на издржавање казне или бекства. Не могу бити амнестирани ни они који издржавају казну затвора по пресудама за кривична дела по којима је донета одлука о смањењу казне затвора по раније важећим законима о амнестији.
Ако осуђени издржава казну затвора, управник Завода за извршење кривичних санкција, односно руководилац организационе јединице Управе за извршење кривичних санкција надлежне за третман и алтернативне санкције, дужан је да у року од 24 часа од ступања на снагу закона писмено обавести суд који је судио у првом степену да осуђени подлеже амнестији и о датумима почетка извршења и истека казне.
Ако осуђени издржава казну у иностранству, обавештење суду доставља министарство надлежно за послове правосуђа. Суд у року од три дана од пријема обавештења мора донети решење о примени амнестије, а жалба на решење о примени амнестије подноси се Апелационом суду.
У Србији тренутно има око 10.900 осуђеника и притвореника, а 9.600 места. Од 2003. до 2010. године број затвореника се сваке године увећавао десет одсто па је нарастао више него дупло, у једном тренутку чак до 11.500. Од тог броја, 8.000 су били осуђеници, а остатак притвореници и прекршајно осуђени на које се амнестија није односила.
На основу Закона о амнестији, с краја 2012. године пуштено је 1.228 осуђеника. Тада је предочавано да ће, на пример, из пожаревачке „Забеле” изаћи 900 затвореника, из сремскомитровачке казнионе 1.100 људи. У новосадском затвору на Клиси је 170 осуђеника испунило услове за ослобађање дела казне, а у Суботици 34 затвореника... Већ следеће, 2013. године, амнестиран је 1.221 осуђеник, 2014. године 282, а 2015. амнестирано је 49 људи. Најмање амнестираних било је је лане – седам и претходне 2016. – девет.
За смањење броја затвореника заслужна је и све већа примена условног отпуста након издржавања дела казне. Тако је 2012. условно отпуштено 600 осуђеника, док је 2015. отпуштен још 1.581.
Највеће растерећење затвора, осим амнестијом, остварено је и доношењем и применом Закона о алтернативним санкцијама из 2010. и одредбе о кућном притвору од 2011, као и отварањем новоизграђеног затвора у Падинској Скели у којем има места за око 450 осуђеника.
М. Бозокин
