„Поезија Јелене Ленголд узима детињство и свакодневицу као темпорални и просторни мизансцен где се указују стварносни ликови и судбине, догађаји и доживљаји обичних људи. Пролазно и земаљско, збиљско и конкретно, представљају основу за поетски маштаријум матерњега језика у књигама Јелене Ленголд. Све су то својеврсне поетске каже што би се могле развити у веће целине, са непрестаним откривањем обиља чуда из ризнице стварности и живота породице, процеса индивидуације и формирања погледа на свет. Ту се јављају и готово истинити стихови о односу мушког и женског принципа, усхита и падова, љубави и разлаза, са финим валерима хумора и ироније као облика релативизације озбиљности проблема и искушења. Изражавајући свест о поезији и писању, Јелена Ленголд демистификује песнике, њихове животе и визије“, наводи се у образложењу жирија Бранковог кола, који су творили Ненад Грујичић, Андреа Беата Бицок и Радмило В. Радовановић.
Јелена Ленголд објавила је до сада збирке поезије Распад ботанике (1982), Вретено (1984), Поднебље мака (1986), Пролазак анђела (1989), Сличице из живота капелмајстора (1991), Бунар тешких речи (2021), Изабери једно место (2016) и Мутни наговештај кише (2020), као и књиге прозе: Покисли лавови (1994), Лифт (1999), Балтимор (2003, 2011), Вашарски мађионичар (2008, 2009, 20012), Претестериши ме (2009), У три код Кандинског (2013), Рашчарани свет (2016) и Одустајање (2018). За свој књижевни рад до сада је добила низ признања, попут награда „Ђура Јакшић“, „Женско перо“, „Биљана Јовановић“, „Јефимијин вез“, те „Андрићеве награде“, као и Награде Европске уније за књижевност. Јелена Ленголд је, иначе, први српски лауреат међународне књижевне награде „Бранко Радичевић”, коју су до сада добили Вјачеслав Купријанов (Швајцарска – Русија), Филип Танселен (Француска), Насо Вајена (Грчка), Никита Данилов (Румунија), Керол Ен Дафи (Велика Британија), Валериј Латињин (Русија), Славомир Гвозденовић (Румунија), Бабкен Симоњан (Јерменија), Петар Милошевић (Мађарска), Енес Кишевић (Хрватска), Олга Мартинова (Русија – Немачка), Будимир Дубак (Црна Гора), Јирген Израел (Немачка), Хусеин Дервишевић (БиХ) и Ранко Рисојевић (Република Српска).
М. С.
