„Јена 1800: Република слободних духова“ је занимљива књига хибридног жанра – питким језиком описане су (и драматизоване!) године успона немачког идеализма између два века, у Јени у којој су тада живели и радили многи од највећих умова тог доба.
Петер Нојман (1987), немачки песник и филозоф (докторирао је на појму времена код Шелинга и Канта), у овој необичној књизи оживљава слику о златном тренутку у времену када је у једном релативно малом граду живео и радио велики број песника, филозофа и мислилаца који ће оставити дубок траг на светску културу. Међу јунацима Нојманове књиге су Гете, Хегел, Шелинг, Шлегел, Шилер, Тик, као и многе образоване жене (често ћерке професора) које су покушавале да пронађу своје место у позивима која су сматрани за искључиво мушки.
У Нојмановом тексту пред нама оживљавају познате и мање познате фигуре из историје, кафане у којима су се скупљали интелектуалци и дебатовали студенти, отварају се салони у којима се уз киселе краставце расправља о Дантеу, и галерије у којима се ћаска уз холандске пејзаже из 17. века. Књигу прате бројне репродукције слика и цртежа из тог времена, а читалац може да склапа слагалицу тадашње Јене и кроз богате апендиксе који готово евоцирају павићевско приповедање кроз речнике-енциклопедије. Тако додате напомене прате основни текст обогаћујући га историјским појашњењима и куриозитетима (када пише о студентима „чоколадистима“ који су сматрали да се сваки спор може решити уз шољу чоколаде а не мачем, у напоменама Нојман додаје, рецимо, да је петоро студената 1792. избачено са Универзитета јер су „чоколадисти“ оцинкали њихов двобој професорима). Нојман у додацима прилаже и серију портрета својих главних ликова, са пратећим текстом у ком сазнајемо о њиховој даљој судбини изван страница књиге, а све то затвара детаљна хронологија историјски важних догађаја за „Републику слободних духова“ (која почиње са 1775. када Гете долази у Вајмар, а завршава се 1807, када излази Хегелова „Феноменологија духа“).
Настасја Писарев
