Ово је вероватно мало претерано, а и подаци су стари пар стотина година. Ипак, постоји неколико прича о изгубљеном благу које би могле да вам буду занимљиве.
Изгубљене ризнице цара Константина
Римски Цар Константин је рођен у Нишу у четвртом веку, то сви знамо. Али не знамо сви да су приче о његовим ризницама вековима изазивале уздахе. Е па видите, неки верују да је његово благо и данас сакривено на неколико места. И то у Србији, где чека. Једно од места је по предању и Копајкошарска пећина, која је добила име по истоименом селу недалеко од Сврљига.
У околини овог градића помињу се још неке пећине у којима се наводно налази злато.
Легенда каже да је злато проклето. Зато не треба са сваким ићи у потрагу, да се приликом трагања не сме пуно причати, треба понети свећу, бели пешкир и литар црног вина. Ако се злато нађе оно мора обавезно братски да се подели, каже се у народним веровањима.
У потрагу за златом обавезно понети митску биљку расковник, јер се само уз његову помоћ злато проналази. Ето сад све знате, али ако сте сујеверни можда боље да пређете на следећу ставку.
Благо Немањића
Фино је благо цара Константина. Али шта кажете на изгубљену ризницу Немањића?
Позната је прича о сакривеном благу у месту Миљковац код Ниша где се наводно налази непроцењиво богатство. Неки кажу да је то украдено благо византијских царева, а неки тврде да је у питању ни мање ни више него ризница Немањића. Ако се спријатељите са мештанима можда ћете чак и добити мапе које круже по овом крају.
Посебно је занимљиво да је 1993. у Миљковац је стигао Салваторе Фиангиацо са Сицилије и то са великом екипом спелеолога. Имали су мапе и некакве старе записе у којима је наводно писало да се у подземним пећинама налазе дијамантске круне, златни дукати, накит и ко зна шта све још. Нико никада није објавио да ли су заиста нешто и нашли, мада се прича да су остали кратких рукава и да благо и даље чека да буде пронађено.
Благо попа Мартина
Негде око Ниша, Сокобање, Пирота, Жагубице, или можда Књажевца наводно се налази сакривено благо попа Мартина. Тако бар каже народна легенда, по којој се поп Мартин због неправде турских власти одметнуо у хајдуке. Изгледа да му је баш добро ишло, јер се прича да је грдно благо сакрио негде у планинама. Е, сад на којој је планини то се не зна, помиње се Оштра чука, Копривница, Куријачка планина, Три чуке и све тако нешто, а заправо нико не зна прецизно где су те чуке јер их има на више места у Србији. Тако да боље ни не покушавајте…
Ртањско благо
О планини Ртањ предањима и мистичним причама никад краја. Локално становништво је прилично убеђено да се у унутрашњости планине налази закопано благо. И то много блага! Наводно је на врху планине живео чаробњак који је чувао огромно богатство које никада није пронађено.
Али ако не верујете у чаробњаке, сигурно верујете у богате Јевреје.
Е па за Ртањ се везује и прича о богатој јеврејској породици Минх која је поседовала параћинску фабрику штофова, а касније и ртањски рудник каменог угља. Јулиус Минх извршио је самоубиство под потпуно неразјашњеним околностима, а његова супруга Грета је саградила црквицу-капелу на врху планине Ртањ. Цркву је градило чак 1.000 радника, а освећена је 1936. године. Ипак пре двадесетак година капела је срушена до земље пошто су је ловци на благо разнели динаминотом због легенде да се испод ње крије благо. И још увек није пронађено, ако вас баш занима!
Благо цара Душана
Огромно благо цара Душана које је згрнуо освајајући по Балкану сакрили су наводно Ђурађ Бранковић и његова жена Проклета Јерина негде око Чачка. Ако планирате да кретене у поход тражите негде између манастира Вујан и утврђења Соколица.
Легенда каже да је на стотине дрвених сандука дуката, златних и сребрних пехара као и круна Немањића сакривено у некој пећини у том крају. О овом благу је писао познати Чедомиљ Мијатовић у роману “Рајко од Расине” који је штампан 1892. године. И од тада потрага авантуриста не престаје. Али без превише успеха, пише Доминомагазин.
