Вакцинација против великих богиња, која се тада називала вариола вакцинација, први пут је спроведена у Србији 1826. године. Тадашњи кнез Милош Обреновић био је на власти, а вакцинација је организована под његовим патронатом. Доктор Ђорђе Станојевић, који је био лекар и војни хирург, био је задужен за спровођење вакцинације.
Зна се да је од богиња умрло троје деце кнеза Милоша: син Петар (1814) и ћерке Марија (1823) и Велика (1823). Да би спречио даљи помор свог потомства, кнез је решио да на сину Михаилу примени нову методу заштите од богиња – вакцину. Трогодишњег кнежевића Михаила је 1826. године вакцинисао кнежев лични лекар Италијан Вито Ромита.
Ова вакцинација је имала кључну улогу у сузбијању епидемије великих богиња у Србији. Вакцина се примењивала методом усадивања крављег вируса на кожу, а затим се чекало да се појаве карактеристичне промене на кожи које су потврђивале успешну вакцинацију. Овај метод је био ефикасан и допринео је смањењу смртности од великих богиња.
Ало
