Од монархије, урбанизације, рата и бомбардовања, преко федерације, национализације, до деиндустријализације и на крају напуштеног и девастираног простора, који су користиле поједине занатлије, у Дистрикту се свега око три одсто користило за забаву и културу.
Сам простор је изазивао бројне полемике, историјске чињенице биле су мало познате или готово непознате, а знање опште јавности о том простору готово да није постојало.
- Мој лични утисак је да је то знање више него оскудно - каже директор Историјског архива Града Новог Сада Петар Ђурђев. - Бројне промене кроз које смо прошли, бурна и динамична политичка прошлост су условиле да заиста мало знамо о локалној историји, или ако и нешто знамо, то је ипак, по правилу, омеђено генерацијским предрасудама и општеприхваћеним ставовима који неретко немају утемељење у историографији. Материјали и историјски подаци су бројни, али не и тако лако доступни. Ресурси јесу бројни, али не и концентрисани. Најлакши начин је до података доћи прегледом периодике из тог доба, али и увидом у монографије и извештаје о раду поменутих предузећа и новосадске привреде. Такође, прегледом различитих фондова који се чувају у Архиву Војводине и Историјском архиву Града Новог Сада може да се дође до драгоцених података за ову четврт Новог Сада.
Титула Европске престонице културе, којом се Нови Сад окитио, покренула је откривање потенцијала локалитета на обали Дунава, али и његове историје, па чак и имена – Велики Лиман.
Да ли знате где је Велики Лиман?
Иако се зна да је Лиман једно од најмлађих плански грађених насеља у Новом Саду, изграђено током седамдесетих и осамдесетих година, сам назив Лиман не датира од тад, већ четрдесет година пре Лимана који данас знамо. И то су постојала два Лимана – Мали и Велики.
Мали Лиман односио се на центар града – Дунавску улицу, Змај Јовину, Краља Александра, Булевар цара Лазара, док се није приступило његовој изградњи и уређењу, па се и сам термин Мали Лиман временом потпуно изгубио из употребе. Током 18. и 19. века, Велики Лиман се простирао од Футошке шуме, преко садашњих улица Алексе Шантића, Ласла Гала и Железничке, све до Булевара Михајла Пупина.
На том Великом Лиману у 19. веку, отворена је прва Железничка станица и то на месту данашње зграде Поште код Лиманске пијаце, која је и покренула трансформацију тог простора.
Простор данашњег Дистрикта – део града који се најбрже развијао
Пре тачно 100 година, односно 1923. године кренула је изградња пута односно уређење инфраструктуре између фабрика на простору Великог Лимана, а то су биле: Државни монопол, „Шоман и Бауер”, Чехословачки магацин, „Мирко Штајнер и синови”, Југословенски емпориум, Народна фабрика „Б. Мијатовић и другови”, „Даница”, Војвођанска ливница.
За шест година, по завршетку изградње пута, прва плански уређена индустријска зона града на Великом Лиману постала је део урбаног ткива града и део града који се тада најбрже развијао, те се и даљи развој Новог Сада оријентисао према Великом Лиману.
Идентитет тог Великог Лимана, односно индустријске зоне, највише одређује фабрика за израду производа од жице браће Крамер, која је током двадесетих година 20. века била једина фабрика те врсте у целој Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Управо та фабрика, након Другог светског рата, реогранизована је у предузеће „Фабекс”, а затим и у познату југословенску фабрику „Петар Драпшин”.
После сто година поново важан за развој града
Са историје која је много дужа, комплекснија, динамичнија, па и трагичнија него што је уопште и већина могла да помисли, титула Европске престонице културе, коју је Нови Сад носио 2022. године, скинула је прашину.
Нови Сад је једна од ретких Европских престонице културе која се просторима једнако посветила као и програмима, а која ће се вероватно испоставити као најважнији и највидљивији легати те титуле и то кроз обнову пет културних средишта града – Подграђе из 17. века, Алмашки крај из 18. века, центар града из 19. века, Дистрикт из 20. века и мрежа културних станица која је нови модел 21. века.
И док је на почетку 20. века простор Великог Лимана био место одакле је кренула урбанизација и модернизација Новог Сада, на почетку 21. века Дистрикт је место одакле крећу неке нове уметничке, архитектонске, креативне и друге стваралачке праксе, децентрализујући културу Новог Сада.
Индустријске зоне на мети бомбардовања
Нови Сад је у току ратне 1944. године био бомбардован чак шест пута од стране савезничке авијације.
- На територију града бачено је око 630 тона бомби. Главне мете биле су индустријске зоне и железница. Кинеска четврт је такође била тешко погођена. Најтеже последице су свакако биле страдање цивилног становништва, материјално пустошење, обустављање железничког саобраћаја, као и уништење електричне централе која се налазила до стадиона „Карађорђе„, због чега ће Нови Сад бити без електричне енергије до следеће године - каже Петар Ђурђев.
Обнова простора, који обухвата чак 11 хиљада квадратних метара, започета је пре више од пет година, а паралелно са њом дешава се и упознавање не само са тим простором, већ и са оним што тај простор баштини, али увелико и реализација програма. Обнова и реконструкција још увек траје и она је од самог старта била свеобухватна, подразумевајући осветљење, уређење тротоара, фасаде, бициклистичке стазе, паркинг, реконструисане објекте у духу индустријског наслеђа, изградњу нове водоводне и канализационе мреже.
Бројна истраживања, фокус групе, анкете, серије дијалога са стручњацима и јавношћу кроз одржане „Диване” и конференције, Форуме културе, укратко речено, култура дијалога и планови базирани на чињеницама, на основу којих се приступило обнови тог места, довели су до тога да Дистрикт већ сад буде препознат као центар савременог стваралаштва, иако обнова још није готова.
Према анализи независних истраживача са Универзитета у Новом Саду, Новосађани и Новосађанке наводе обнову Дистрикта као позитивну промену коју је донела титуле Европске престонице културе, коју су похвалили домаћи, регионални и инострани гости, превасходно уметници који су ту реализовали своје програме.
Фабрика, Радионица, Челичана, Цинкара, Гвожђара, Менза, Биро, Производња - поново покрећу своје погоне, али сада оне креативне, баштинећи индустријско наслеђе и вредну историју Новог Сада, усмерене ка новим токовима савременог стваралаштва, поставши поново важан простор за развој града.
А. Брзак
