Румунија не признаје Косово упркос притисцима
Добра прилика да сагледамо какви су они данас и ко доприноси њиховом даљем развоју. "Високо ценимо чињеницу да Румунија, упркос снажним притисцима којима је изложена, и даље чврсто стоји на својој позицији непризнавања једнострано проглашене независности тзв. Косова" - изјавио је председник Србије Александар Вучић приликом посете председника Доњег дома румунског парламента Алфреда Роберта Симониса нашој земљи прошле године.
Заиста, чињеница да географски и по броју становника највећа земља Балкана, чланица НАТО и ЕУ, поштује територијални интегритет Србије јесте веома важна за одбрану наших националних интереса. На том основу, али и дугој историји пријатељства шеф српске државе и његови сарадници граде данас наше односе са Румунијом.
Вучевић наставио јачање односа са Румунијом
Будући председник Владе Србије Милош Вучевић је, током деценије на челу Новог Сада и касније руководећи Министарством одбране, дао велики допринос српско-румунској сарадњи. Снажан однос са амбасадорком Силвијом Давидоју успостављен је још при њеном именовању 2021. када се Нови Сад припремао да наредне године постане Европска престоница културе. Његов братски град Темишвар ту част је добио за 2023. годину, па је у том периоду дошло до интензивне размене искустава и блиске сарадње. Са румунским градом Клужом и другима је 2019. успостављена Мрежа омладинских престоница Европе, што је још једна титула коју је Нови Сад понео док је Милош Вучевић био градоначелник. Он као министар одбране наставља јачање односа са Румунијом, усаглашавањем и потписивањем Плана билатералне војне сарадње две земље за 2023. годину и сусретима начелника генералштаба две војске, у Београду и Букурешту.
Заједно градили титанске пројекте
Много је још активности и пројеката државног руководства у односима са Румунијом, попут сусрета председника две земље, Вучића и Јоханиса, у Гранади 2023. или учешћа шефа српске државе на самиту Високог савета за сарадњу Румуније, Србије, Грчке и Бугарске 2019. године. Ти односи имају дубок историјски корен. Две земље су током двадесетог века заједно извеле титански пројекат хидроелектрана "Ђердап И" 1972. и "Ђердап ИИ" 1984. године, развиле јуришни бомбардер "Орао" током седамдесетих, биле савезнице у Балканском пакту тридесетих и Малој Антанти двадесетих година. Током 19. века су на простору данашње Румуније рођени српски великани Доситеј Обрадовић и Сава Текелија, а Срби Арада и Темишвара давали су огроман допринос култури, просвети и привреди нашег народа.
Поуздани пријатељи у несигурним временима
На размеђи 15. и 16. века војвода Влашке, Јован Радул ИВ Велики, зет Ивана Црнојевића, био је личност која је дала огроман допринос опстанку Српске Православне Цркве. Он је пружио уточиште од Турака прогоњеној српској деспотској породици Бранковић и уздигао њеног најугледнијег представника, монаха Максима, у епископски чин. Укључио га је у дипломатију и културну обнову своје земље. Након смрти војводе Радула, Бранковићи се, са великим угледом и искуством, враћају у Срем, где уз материјалну помоћ влашких војвода подижу манастир Крушедол 1509. године, из којег ће се развити Карловачка митрополија, као тврђава и светионик опстанка српске Цркве и народа до 1918. године. На сабљи коју је кнез Михаило Обреновић поклонио првом румунском кнезу Александру Јовану Кузи урезано је - "Поузданом пријатељу у несигурним временима" - и заиста постоје добри основи да се Србија и Румунија, по многим питањима и пројектима, ослоне једна на другу као поуздани пријатељи. Нова влада Милоша Вучевића даће томе снажан допринос и нови замајац.
Сава Стамболић, аналитичар
