У братоубице су нас претворили лажни апостоли демократије и толеранције: Велика Британија, Француска, Немачка, Сједињене Америчке Државе. Свако зло, сви сукоби, сви злочини и све свађе, резултат су тајне или јавне политике Запада. Од Косовског боја до данашњих дана. Уместо поштења и уважавања ширили су лицемерје. Уместо искрености – подлост. Уместо слободе – зависност. Уместо поштовања – ароганцију.
Ноам Чомски, Бертранд Расел, Исаија Берлин, Жан Бодријар, Марчело Фоа, Џејмс Дјуи, Бернард Шо, Макс Хоркхајмер, Теодор Адорно, и многи други интелектуалци, писали су да је у име идеја ренесансе, просветитељства и романтизма почињен огроман број геноцида широм света. Међутим, пошто је пишу господари света, истина је постала релативна. И то с разлогом. Империјално израбљивање малих народа постало је мера демократске слободе. Чим њихова нога крочи на наше тло, и чим прихватимо да служимо њиховим интересима, постајемо слободни и толерантни. До тада смо банда овцокрадица, како нас је називао Бизмарк.
Истину о Западној толеранцији, најбоље образлаже Шоов Наполеон.
- Као велики поборник слободе и националне независности, Енглез осваја и припаја пола света. Кад жели ново тржиште за своју кривотворену манчестерску робу, шаље мисионара да домороце подучи јеванђељу. Кад домороци убију мисионара Енглез се у одбрану хришћанства диже на оружје; бори се за то; осваја за то; а тржиште узима као награду с неба – писао је Шо у “Човеку судбине.
Данас Западу нису потребни војска и оружје. У њихово име то чине армије политичара, невладиних организација, интелектулаца и међународних институција, које постоје да би биле слуге моћних. Томе служе резолуције. Оне су савремена артиљерија. Савремена врста топовске ђулади. Томе служе Уједињене нације или Савет Европе.
Нек се јави историчар који зна за међусобне ратове Срба и Албанаца, пре него нас је Запад искористио као живи штит против Турака, чијих се освајачких амбиција плашио као куге. И да би их спречио да пљачкају њих, подстицао је и финансирао нас да ратујемо са њима и да се убијамо међусобно, као што данас финансирају Украјину да гине у непотребном рату против Русије. И као што спонзоришу резолуцију о геноциду.
С Албанцима су нас сукобили Аустријанци 1689, на тристоту годишњицу Косовског боја. Кад је устанак пропао након смрти аустријског војводе Пиколоминија, Турци су из освете на Косово населили дивља племена из планинских врлети Албаније. С Хрватима смо први сукоб имали у Првом светском рату, када су били део војске Аустро-угарске, која је хтела да нас претвори у свог слугу. Исти је случај и са босанско-херцеговачким муслиманима. И у Другом светском рату су нас нападали задојени империјалним тежњама фашистичке Немачке и Хитлера. У грађанским ратовима деведестих година 20. века, ратовали су с нама по диктату Енглеске, Немачке и Америке.
У исто време кад пропагира уједињену Европу, небитност граница, братство, љубав, повезаност у посебности, чему су главне препреке националне државе, Запад подржава стварање шест националних држава, уместо једне наднационалне. Ми Запад не интресујемо као људи. Већ као топовско месо. Или као сировинска база. У њој су с једне стране природне сировине и потенцијали, а с друге људи као потрошачи западних роба и услуга. Грађанским ратом, преко ког су срушили СФР Југославију, постигли су оба циља. Свих 22 милиона Југословена постали су грађани малих националних држава у којима више није било фабрика, нити домаћих производа. Све што једу, пију, облаче, обувају, гледају, слушају, читају купују од странаца. И сад су срећнији него док су све то имали као свој, и то квалитетнији и јефтинији производ.
Уколико би се становници бивше Југославије поново ујединили, странци би изгубили утицај и огромне профите које праве на нашој свађи. Објављен је податак да су само у Србији стране банке оствариле профит од 4,5 милијарди евра. То значи да су на нивоу шест република оствариле профит од бар 12 милијарди. А ми смо банке угасили и продали као неликвидне и несолвентне. Никада није објављен податак колику добит генеришу стране фирме у Србији и осталим бившим југословенским републикама. Ако је рачунати по профиту банака, зарада странаца од Срба, Хрвата, Бошњака, Албанаца, Словенаца и Македонаца je огромна. И ето објашњења зашто Британија, Немачка и Америка подстичу и генеришу нетрпељивост и раздоре.
Тако узимају новац који треба да буде наш, и који може да буде наш. Треба само да схватимо да нисмо непријатељи једни другима. Да је наш заједнички непријатељ у срцу Европе, преко Ламанша и с оне стране Атлантика, али и с оне стране Урала и Тибета.
Резолуција о Сребреници не може да буде корисна за помирење. Као што ти није био ни Хашки трибунал. Сва хапшења и изручења Срба била су обмана. Била су пролог за резолуцију која представља политички алат и не говори о пијетету него о новцу. Не предлаже се да би ширила љубав. Њен циљ је да одржава и потпирује неслогу међу народима бивше Југославије. И да преко страха од евентуалног конфликта, Србију присили да напусти неутралност и уђе у Нато.
Парадоксално је, али само тако, под претњом могућег сукоба, ментори резолуције несметано могу да црпе наше ресурсе и богатства. И докле год Србија жели да буде слободна и независна, да самостално одлучује о својој судбини, Запад ће настојати да одржи свој мит о Србима као злочинцима, да би подгревао ватру мржње с комшијским државама. Кад би нас оставили на миру балкански народи би престали да се свађају и сукобљавају. Тако би уместо лажног дошло до стварног помирења.
Какав год да буде резултат гласања у УН непобитно је следеће - Србија је доказала да западна резолуција о Сребреници кривотвори истину и да уместо корена мира носи семе сукоба. Тако је одувек. Све док се западна цивилизација није заинтересовала за нас, Балкан није био буре барута. У братоубице су нас претворили лажни апостоли демократије и толеранције: Велика Британија, Француска, Немачка, Сједињене Америчке Државе. Свако зло, сви сукоби, сви злочини и све свађе, резултат су тајне или јавне политике Запада. Од Косовског боја до данашњих дана. Уместо поштења и уважавања ширили су лицемерје. Уместо искрености – подлост. Уместо слободе – зависност. Уместо поштовања – ароганцију.
Ноам Чомски, Бертранд Расел, Исаија Берлин, Жан Бодријар, Марчело Фоа, Џејмс Дјуи, Бернард Шо, Макс Хоркхајмер, Теодор Адорно, и многи други интелектуалци, писали су да је у име идеја ренесансе, просветитељства и романтизма почињен огроман број геноцида широм света. Међутим, пошто је пишу господари света, истина је постала релативна. И то с разлогом. Империјално израбљивање малих народа постало је мера демократске слободе. Чим њихова нога крочи на наше тло, и чим прихватимо да служимо њиховим интересима, постајемо слободни и толерантни. До тада смо банда овцокрадица, како нас је називао Бизмарк.
Истину о Западној толеранцији, најбоље образлаже Шоов Наполеон.
- Као велики поборник слободе и националне независности, Енглез осваја и припаја пола света. Кад жели ново тржиште за своју кривотворену манчестерску робу, шаље мисионара да домороце подучи јеванђељу. Кад домороци убију мисионара Енглез се у одбрану хришћанства диже на оружје; бори се за то; осваја за то; а тржиште узима као награду с неба – писао је Шо у “Човеку судбине.
Данас Западу нису потребни војска и оружје. У њихово име то чине армије политичара, невладиних организација, интелектулаца и међународних институција, које постоје да би биле слуге моћних. Томе служе резолуције. Оне су савремена артиљерија. Савремена врста топовске ђулади. Томе служе Уједињене нације или Савет Европе.
Нек се јави историчар који зна за међусобне ратове Срба и Албанаца, пре него нас је Запад искористио као живи штит против Турака, чијих се освајачких амбиција плашио као куге. И да би их спречио да пљачкају њих, подстицао је и финансирао нас да ратујемо са њима и да се убијамо међусобно, као што данас финансирају Украјину да гине у непотребном рату против Русије. И као што спонзоришу резолуцију о геноциду.
С Албанцима су нас сукобили Аустријанци 1689, на тристоту годишњицу Косовског боја. Кад је устанак пропао након смрти аустријског војводе Пиколоминија, Турци су из освете на Косово населили дивља племена из планинских врлети Албаније. С Хрватима смо први сукоб имали у Првом светском рату, када су били део војске Аустро-угарске, која је хтела да нас претвори у свог слугу. Исти је случај и са босанско-херцеговачким муслиманима. И у Другом светском рату су нас нападали задојени империјалним тежњама фашистичке Немачке и Хитлера. У грађанским ратовима деведестих година 20. века, ратовали су с нама по диктату Енглеске, Немачке и Америке.
У исто време кад пропагира уједињену Европу, небитност граница, братство, љубав, повезаност у посебности, чему су главне препреке националне државе, Запад подржава стварање шест националних држава, уместо једне наднационалне. Ми Запад не интресујемо као људи. Већ као топовско месо. Или као сировинска база. У њој су с једне стране природне сировине и потенцијали, а с друге људи као потрошачи западних роба и услуга. Грађанским ратом, преко ког су срушили СФР Југославију, постигли су оба циља. Свих 22 милиона Југословена постали су грађани малих националних држава у којима више није било фабрика, нити домаћих производа. Све што једу, пију, облаче, обувају, гледају, слушају, читају купују од странаца. И сад су срећнији него док су све то имали као свој, и то квалитетнији и јефтинији производ.
Уколико би се становници бивше Југославије поново ујединили, странци би изгубили утицај и огромне профите које праве на нашој свађи. Објављен је податак да су само у Србији стране банке оствариле профит од 4,5 милијарди евра. То значи да су на нивоу шест република оствариле профит од бар 12 милијарди. А ми смо банке угасили и продали као неликвидне и несолвентне. Никада није објављен податак колику добит генеришу стране фирме у Србији и осталим бившим југословенским републикама. Ако је рачунати по профиту банака, зарада странаца од Срба, Хрвата, Бошњака, Албанаца, Словенаца и Македонаца je огромна. И ето објашњења зашто Британија, Немачка и Америка подстичу и генеришу нетрпељивост и раздоре.
Тако узимају новац који треба да буде наш, и који може да буде наш. Треба само да схватимо да нисмо непријатељи једни другима. Да је наш заједнички непријатељ у срцу Европе, преко Ламанша и с оне стране Атлантика, али и с оне стране Урала и Тибета.
Резолуција о Сребреници не може да буде корисна за помирење. Као што ти није био ни Хашки трибунал. Сва хапшења и изручења Срба била су обмана. Била су пролог за резолуцију која представља политички алат и не говори о пијетету него о новцу. Не предлаже се да би ширила љубав. Њен циљ је да одржава и потпирује неслогу међу народима бивше Југославије. И да преко страха од евентуалног конфликта, Србију присили да напусти неутралност и уђе у Нато.
Парадоксално је, али само тако, под претњом могућег сукоба, ментори резолуције несметано могу да црпе наше ресурсе и богатства. И докле год Србија жели да буде слободна и независна, да самостално одлучује о својој судбини, Запад ће настојати да одржи свој мит о Србима као злочинцима, да би подгревао ватру мржње с комшијским државама. Кад би нас оставили на миру балкански народи би престали да се свађају и сукобљавају. Тако би уместо лажног дошло до стварног помирења.
Милорад Бојовић
Аутор је стучњак за односе с јавношћу
