Петнаести мај 1848. године, који данас обележавамо, један је од датума који мењају ток историје и заувек остају уписани у повесници сваког народа. Сви такви датуми имају своју предисторију и у њима су обједињени вековни напори и усмереност низа генерација ка једном циљу – а наш народ имао је један циљ – а то је одлука о формирању Српске Војводине. Била је то круна вишевековне борбе за очување сопствене самобитности, слободе и равноправности са другим народима, изјавио је председник Покрајинске владе Игор Мировић.
Према његовим речима, у ту борбу уткана је и мудрост предводника наших сеоба, двају великих патријараха Арсенија Трећег Чарнојевића и Арсенија Четвртог Јовановића Шакабенте, али и пожртвованост и храброст Срба који су, под командом Јована Монастерлије и Јована Поповића Текелије, имали веома важну улогу у великим победама аустријске војске над Турцима код Сланкамена и Сенте у 17. веку. Део великог прегнућа била је и просвећеност Константина Данила, Арсенија Теодоровића, Захарије Орфелина, Доситеја Обрадовића, Милована Видаковића, Саве Текелије и других који су – током 18. и на почетку 19. века – подстицали и предводили културни препород у свим српским крајевима.
Све то и много шта друго се 15. маја 1848. године сажело у одлуке Мајске скупштине и зато ми данас не исказујемо поштовање и захвалност само патријарху Јосифу Рајачићу, генералу Ђорђу Стратимировићу, Јовану Суботићу и осталима који су били актери тог великог догађаја, него и свима онима који су, пре њих, били спремни да дају све за добробит и напредак свог народа. Али и свима онима који су дошли касније и који су лучу Српске Војводине – без обзира на то што је она формално постојала тек нешто више од једне деценије – упркос великим жртвама и огромним искушењима којима су били изложени, поносно носили и предано чували све до присаједињења матици Србији 1918. године. Онима на чијем челу су били све сами великани, попут Светозара Милетића, Михајла Полит-Десанчића, Јована Јовановића Змаја, Лазе Костића и, најзад, Јаше Томића, коме је судбина доделила историјску улогу да буде кључна личност самог чина присаједињења и који је у тој улози показао да је достојан својих великих претходника, истакао је Мировић.
Вучевић: Пуно ми је срце
Пуно ми је срце после свечане Академије поводом 175. годишњице Мајске скупштине на којој је донета одлука о проглашењу српске Војводине, поручио је министар одбране Милош Вучевић.
Како је подсетио на свом Инстаграм профилу, те давне 1848. године наши славни преци су, у борби и барутном диму, у крви и зноју, испунили свој Косовски завет и оживели вековну тежњу дела српског народа северно од река Саве и Дунава.
Каква се славна прошлост веже за то дивно име српске Војводине, какви су див-јунаци бранили њену слободу, какве су невероватне вође водили српски народ Војводине ка садашњости у којој живимо и какви су мудри сремски митрополити и фрушкогорски монаси чували традицију и саму душу нашег народа. Сетимо се свих њих, јер из прошлости расте дрво живота будућности, развоја, јачања и моћи наше Србије и Војводине, поручио је Вучевић.
Како је навео, свечаности попут ове нису само прилика да се осврнемо на бурну и славну прошлост, него су истовремено и прилика да се критички осврнемо на време у којем живимо и да се упитамо да ли на прави начин чувамо начела слободе, једнакости и равноправности, за која су се, у времену које вечерас славимо, борили и изборили наши славни преци.
С пуним правом можемо рећи да Војводина данас јесте – а то ће и остати – место у којем, у међусобном складу, разумевању и уважавању, живе равноправни људи и равноправни српски народ и националне мањине. Војводина ће увек бити место у којем је сваки национални, културни или било који други идентитет једнако важан, једнако поштован и снажно негован и у којем сваки од њих додаје своју нијансу лепоте њеном лицу и доприноси њеној препознатљивости. И лепоти лица и препознатљивости Републике Србије у целини. Данас говоримо о великим успесима економије у нашој земљи, о преполовљеном броју незапослених, посебно у Војводини, о развоју наших институција, о културном стваралаштву високих домета, Војводини као центру научног развоја, о спортистима из Војводине који су славу Србије пронели широм света, нагласио је Мировић и додао да по први пут у савременој историји овај дан обележавамо заједно са Владом Србије, која га је уврстила у важне националне датуме поводом којих се окупљамо.
Како је рекао, порука Мајске скупштине о заједништву је тако добила и формалну потврду.
У темељу заједништва и успеха сваког човека и сваке установе јесте слободарски дух, који је пре равно 175 година из Сремских Карловаца као светло обасјао све српске крајеве. Зато данас славимо и награђујемо најбоље, чувајући велико завештање које нас води у нова прегнућа, истакао је Мировић.
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић изјавио је да Мајска скупштина није била изоловани политички акт Срба пречана, како су их тада називали сународници јужно од Саве, већ део велике националне слагалице, која је деценијама касније, када су све њене коцке дошле на своје место, крунисана и политичким националним уједињењем. Зато је, уосталом, годишњица Мајске скупштине ове године уврштена у државни програм обележавања значајних историјских догађаја, чиме је и формално постала свесрпска национална светковина.
Лауреати проф. др Слободан Б. Марковић и Галерија слика „Сава Шумановић“
Добитник Покрајинског признања у области науке „Милутин Миланковић“ за 2022. годину јесте Слободан Б. Марковић, редовни професор Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду и члан Српске академије наука и уметности, а Покрајинског признаwа у области уметности „Павле Јовановић“ Галерија слика „Сава Шумановић“ Шид, једногласно је одлучила Комисија за доделу Покрајинске награде и покрајинских признаwа. Професора. др Слободана Б. Марковића, за изузетан допринос науци, за добитника Признања „Милутин Миланковић“ предложио је др Тин Лукић, ванредни професор Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду.
У образложењу одлуке Комисије се, уз остало, наводи да је проф. др Слободан Б. Марковић, редовни професор Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду, истраживач у области геонаука познат на глобалном нивоу, уврштен је на престижну листу најуспешнијих истраживача у свету Универзитета Станфорд за резултате постигнуте у 2020. и 2021. години. За 2020. и 2021. годину је награђен за научну изврсност као најцитиранији научник у АП Војводини, у области природне науке, подобласт за физику, хемију и физичку географију.
Галерија слика „Сава Шумановић” у Шиду је специјализована музејска установа, која је основана 21. септембра 1952. године, поклоном Персиде Шумановић, мајке сликара Саве Шумановића. Она је поклонила Општини Шид дела свог трагично страдалог сина, која су од велике материјалне и уметничке вредности, такође и породичну кућу у којој се сада налази Галерија слика „Сава Шумановић”. Наставqајући српску традицију задужбинара, легатора и дародаваца, Персида је своме родном Шиду омогућила да qубитеqи сликарства и уметности могу да се упознају са стваралаштвом једног од наших најзначајнијих уметника.
Оваквим догађајима не градимо само културу сећања, већ учвршћујемо и осећај одговорности према колективној будућности. Војводина тада, средином 19. века, није била, а ни данас није само српска. Оно што су Срби од Беча тражили тада – право на идентитет, правду и једнакоправност, и борили су се, не само за себе већ и за друге – јесу цивилизацијске творевине које у Војводини живе и данас. Војводина, као аутономна покрајина Србије, јесте дом многим народима, и сви они у њој имају једнака права и шансе. Национална и верска шароликост Војводине је била и остала њено богатство, које ћемо наставити да чувамо, допуњујемо и оплемењујемо у деценијама и вековима пред нама, истакао је министар.
Поводом 15. маја, дана од покрајинског значаја, председник Мировић је на Свечаној академији уручио покрајинска признања у области науке „Милутин Миланковић“ и у области уметности „Павле Јовановић“.
Свечаности су присуствовали и председник Скупштине АП Војводине Иштван Пастор, потпредседници Народне скупштине Републике Србије и Скупштине АП Војводине, изасланица председника Републике Верица Лазић, потпредседници и чланови Владе Републике Србије, чланови Покрајинске владе, председник Матице српске Драган Станић, представници цркава и верских заједница, војске, полиције и други.
