Он је у објави на Инстаграму додао да је данашњи Самит о нуклеарној енергији одлична прилика да са европским лидерима разговара "о стратешким циљевима ЕУ у погледу енергетске кохезије у Европи, дугорочним перспективама енергетске одрживости и развојним плановима за постизање енергетске ефикасности и безбедности."
Вучић се захвалио бегијском премијеру Александару де Кроу и директору Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА) Рафаелу Марианоу Гросију на срдачном дочеку и прилици да Србија учествује на Самита о нуклеарној енергији на којем се обликује енергетска будућност Европе.
Председник Србије учествује у Бриселу самиту о нуклеарној енергији, који организују Међународна агенција за атомску енергију (ИАЕА) и Краљевина Белгија.
Самиту присуствују делегације из 30 земаља, представници индустрије, шефови истраживачких центара, стручњаци, као и представници цивилног друштва.
Председник Србије Александар Вучић састао се данас у Бриселу, где учествује на првом глобалном Самиту о нуклеарној енергији, са председницом Европске комисије Урсулом фон дер Лајен, са којом је разговарао о стратешким питањима и напретку Србије на путу ка ЕУ.
"Важан разговор са Урсулом фон дер Лајен и велика захвалност за подршку Србији. Говорили смо о свим стратешким питањима, о будућности Србије и њеном напретку на европском путу", написао је Вучић на Инстаграм налогу @buducnostsrbijeav.
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен изјавила је данас да широм Европске уније постоје различити погледи на нуклеарну енергију, а ли да верује да у земљама које су отворене за технологију, нуклеарна технологија може да игра важну улогу у транзицији чисте енергије.
Она је на отврању Међународног самита о нуклеарној енергији рекла да након глобалне енергетске кризе изазване инвазијом Русије на Украјину, многе земље су почеле другачије да гледају на потенцијалну улогу нуклеарне енергије.
"Не заборавимо да је нуклеарна енергија у свету други највећи извор електричне енергије са ниским емисијама после хидроенергије. Друго, земље настоје да смање своју зависност од увезених фосилних горива. И треће битно је да обезбедимо нашу конкурентност. Нуклеарна енергија може да обезбеди поуздано сидро за цене електричне енергије. Сада, ово обновљено интересовање долази у кључном тренутку", рекла је Фон дер Лајен.
Она је додала и да док обновљиви извори преузимају највећи део посла на декарбонизацији глобалног снабдевања електричном енергијом пројекције Европске комисије показују да су обновљиви извори енергије у већини допуњени нуклеарном енергијом и да ће бити окосница производње електричне енергије у ЕУ до 2050. године.
"Ова будућност за нуклеарну технологију тешко да је обезбеђена. Данашња реалност на већини тржишта је реалност спорог, али постојаног пада тржишног удела. Дакле, ако погледате свет у целини, нуклеарна енергија тренутно чини девет одсто удела на тржишту", рекла је она.
Према њеним речима нуклеарна енергија је и даље највећи појединачни извор производње електричне енергије у Европској унији са 22 одсто, али да је тај удео знатно испод нивоа постигнутог 1990-их. година када је нуклеарна енергија произвела једну трећину електричне енергије у Европи.
"Видим неколико кључних задатака пред нама, а главни је да се обезбеде нове инвестиције. Анализа ИАЕА нам говори да инвестиције треба да се убрзају већ ове деценије и достигну нове висине у 2030-им да би се испунио циљ Париског споразума. За то је потребна подршка влада како би се осигурало да је финансирање доступно и да се допринос нуклеарне сигурности електричне енергије правилно вреднује и надокнађује", рекла је председница ЕК.
Додала је и да будућност нуклеарне индустрије зависи од буџета, као и да је пречесто реализација нуклеарних електрана резултирала значајним додатним трошковима и прекорачењем.
"Постоје и други потенцијални путеви за нуклеарну енергију, на пример за обезбеђивање декарбонизоване топлоте или за снабдевање водоником са ниским емисијама. Ово може помоћи у смањењу емисија из индустрије, што ће бити кључно за постизање климатских циљева. Ту је и питање продужења животног века за постојеће нуклеарне електране, под условом, наравно, да раде безбедно. С обзиром на хитност климатских изазова, земље морају пажљиво да размотре своје опције пре него што се одрекну лако доступним изворима електричне енергије са ниским емисијама", рекла је она.
Нагласила је и да је сада време да се инвестира у климатску неутралност 2050. и да је потребно да се прошири ангажман транзицијом на чисту енергију.
"Размислите о продужењу животног века постојећих постројења уз пуну посвећеност највишем нивоу безбедности. И иновирајте", поручила је фон дер Лајен.
Председник Србије Александар Вучић изјавио је данас на првом Самиту о нуклеарној енергији у Бриселу, који организују Међународна агенција за атомску енергију (ИАЕА) и Краљевина Белгија, да је тај скуп веома важан и за Србију и цео европски континент, јер нам је свима потребно више енергије како бисмо могли да остваримо веће стопе раста и да реализујемо велике планове у будућности.
"Не можемо научити пуно од Србије по овим питањима, зато што након распада бивше Југославије нисмо имали искуства са нуклеарном енергијом, али верујем да је овај самит од истинске важности за будућност моје земље, као и за будућност целог европског континента", рекао је Вучић, који је био међу првим говорницима на првој сесији Самита који је предвиђен за говоре националних лидера.
Он је истакао да је тај самит важнији од многих других форума и састанака на којима су европски лидери.
"Зашто верујем да је ово веома важан суммит? Зато што смо сви спремни да дискутујемо о великим плановима, великим стварима у будућности и које су добри за будућност, али не знамо како да их спроведемо. Као прво, рекли смо себи да морамо барем да удвостручимо производњу наоружања и пратеће опреме. Затим морамо да побољшамо наш раст, јер су на европском континенту стопе раста тако мале", рекао је Вучић.
