послова Марије Захарове на једну изјаву америчког републиканског кандидата за потпредседника Мајка Пенса, а све у склопу овонедељне рунде кошкања Москве и Вашингтона на више нивоа и са још више актера, коју прате залеђени осмеси посматрача. Трвења Москве и Вашингтона су кренула да се појачавају и убрзавају из дана у дан у тој мери да све више разумних људи страхује није ли све то знак да су припреме за трећи светски рат у пуном јеку, верујући да су времена када ће се два медведа упутити на зимски сан поприлично далеко. Једном речју, односи двеју земаља пали су на најниже гране још од Хладног рата, а опасност од војног сукоба сила већа је него икад.
Да је ђаво однео шалу – ипак је реч о нуклеарним суперсилама – довољан је знак што руско Министарство за ванредне ситуације планира вежбу цивилне заштите у којој ће учествовати 40 милиона људи. Америчка агенција АП наводи да та одлука подсећа на Хладни рат, када су грађани Совјетског савеза обучавани како да преживе у случају нуклеарног рата. Аналитичари, наравно, повезују ту вежбу са све јачом напетошћу у односима Русије и САД због Сирије, али и по другим питањима. Руски званичници прошле недеље потврдили су да је у току изградња подземних склоништа у која стаје 12 милиона људи, довољно да се у њих смести цела Москва, а један руски војни ТВ канал објавио је упозорење о могућем нуклеарном рату са Западом након што су тензије на Блиском истоку на највишем нивоу до сада.
Пропагандни рат је, елем, у пуном јеку: Кремљ је ове недеље саопштио да жали због чињенице што су Русија и председник Владимир Путин постали неодвојиви део америчке предизборне кампање у којој се Русија обично представља у негативном светлу. „На наше жаљење знамо да су руска карта и помињање нашег председника практично постали неодвојив део предизборне кампање у САД”, рекао је портпарол Кремља Дмитриј Песков новинарима. Опет, Хилари Клинтон, председничка кандидаткиња демократа, оптужила је Русе да покушавају да се умешају у америчке изборе, после хаковања електронске поште централе њене странке уочи летошње велике конвенције.
Хладноратовске бодље су прво осетиле дипломате: ових дана Стејт департмент је обелоданио да је америчким дипломатама сипана дрога у пиће приликом посете Санкт Петербургу прошле године. Мушкарац и жена, наводно, били су дрогирани током присуствовања конференцији УН посвећеној борби против корупције у новембру 2015, а полиција је закључила да су опојну супстанцу највероватније унели путем пића које им је послужено у хотелском бару. Током првог мандата Барака Обаме руски обавештајци, опет наводно, су упали у двориште америчког аташеа одбране у Москви и убили му пса. Ове информације, ипак, спадају у домен дипломатских гласина и нису поткрепљене доказима, али “тамо где треба” је неко ипак проценио да их треба одаслати.
С друге стране и Кремљ се жали на све већи притисак које трпе руске дипломате у Сједињеним Државама. Сергеј Рјабков, подминистар спољних послова, поменуо је покушаје врбовања од стране америчке тајне службе у протекле две и по године. Наводно, руске дипломате трпе претње упућене члановима њихових породица, па не могу да се посвете својим задацима. С друге стране, рекао је Рјабков, под дипломатским плаштом се у Русији одвијају „интензивне шпијунске активности“, а амерички војни аташе је више пута у Москви виђен у близини стратешки важних војних постројења.
Па онда, да ли је почео трећи светски рат у Сирији? Руси тврде да се САД тамо нису бориле против терориста из Нусра фронта, који су користили примирје да се прегрупишу и наставе своје нападе. САД желе да одрже “контролисани хаос” и спремне су и на „пакт са ђаволом” само да свргну Асада са власти, кажу. Интервенцијом у Сирији, пак, Русија се вратила на светску сцену као велика сила, потврђујући да је глобални поредак мултиполаран.
- Војни конфликт Русије и САД у Сирији је могућ. Штавише, он се индиректно и догодио – Американци су бомбардовали положаје сиријске војске (у Деир ел Зору), где су се налазили руски војни саветници, а руска страна је ракетирала терористе, међу којима има и Американаца - изјавио је ових дана руски војни политиколог Александар Перенyијев. - Све то донекле личи на корејски или вијетнамски сценарио. У ствари, директан рат између САД и Русије је већ у току. Ко и из чега обара руске хеликоптере?
Руски шеф дипломатије Сергеј Лавров је у интервјуу Би-Би-Сију крајем септембра рекао да када чује изјаве портпарола Стејт департмента једва може да контролише притисак. Претходно је приликом једног брифинга у Вашингтону портпарол Yон Кирби упозорио да ће ако се продужи грађански рат у Сирији то у тој мери ојачати екстремистичке групе да ће бити нападнути „не само руски интереси него и руски градови“ – биће убијано још више Руса а авиони обарани. То су, по Лаврову, недопустиве претње, „сигнал онима који могу нешто да направе, да то и ураде“.
И док амерички државни секретар Yон Кери пребацује Русији да греши што подржава „убицу свог народа“ Асада, Москва узвраћа да Вашингтон није одвојио умерену опозицију од радикалних група и „прави пакт с ђаволом“. Московски спољнополитички стручњак Фјодор Лукјанов сматра да су Асадове снаге исцрпљене и без спољашње подршке не би могле ни војно, ни политички. Ерго, без јачања Асадовог режима немогућа је стабилизација Сирије. У преводу на мање дипломатски језик то значи да ће се рат наставити, све до пожељне равнотеже снага између великих сила.
Све ово догађа се у време док су Сједињене Државе у грозници због веома неуобичајене председничке кампање која ће потрајати још месец дана. Како актуелни председник Барак Обама није у трци, оптужбе на рачун слабости његове спољне политике су јако средство у трукама Доналда Трампа и републиканаца.
Председник Владимир Путин се са своје стране суочава са последицама првог значајнијег пада животног стандарда многих Руса још од слома Совјетског Савеза. Јаки човек из Кремља настоји да одржи морал нације „збијањем редова“, надајући се председничким изборима у 2017. Али да ли је сваки рат данас, као у време Хладног рата, у крајњој линији рат суперсила, пита се британски Гардијан. Сукоб у Сирији није типично хладноратовски. Последње примирје је пропало не само зато што су САД грешком бомбардовале сиријске војнике, нити зато што је „неко“ уништио конвој с хуманитарном помоћи, него зато што његови спонзори – САД и Русија – нису у стању да исконтролишу следеће кораке. Американци нису сигурни ко би могао да води будуће преговоре, а ни Путин не може тек тако да укључи или искључи Асада – на терену се већ показало.
Безидејност на обе стране је идеалан простор за убацивање страхова и апокалиптичних визија, говори нам историјско искуство. Квака је, међутим, у томе што се историја није састављена само од од стереотипа и никад се не понавља.
Реља Кнежевић
Размена удараца
Размена вербалних удараца између америчке и руске стране добила је убрзање почев од руског припајања украјинског полуострва Крим почетком 2014. Разлике око Сирије само су додатни разлози за заоштравање. Руси Американцима приговарају због увођења економских санкција после интервенције на Криму, постављања ракетног одбрамбеног система у Европи који „дестабилизује унутрашњу ситуацију у Русији“(?), као и због тога што САД годинама одбацују руске предлоге за успостављање новог система европске сигурности, „док се НАТО приближава границама Русије“. Путин је у интервјуу за Блумберг почетком септембра, оптужио западни војни савез да је у јулу распаковао нови пакет претњи Москви, и јача војне једнице на границама Пољске и балтичких држава. Ипак, генсек НАТО-а Јенс Столтенберг је ове недеље искључио могућност интервенције Атлантског савеза у Сирији.
