Да је била невероватно талентована говори и чињеница да је београдски Факултет драмских уметноси успела да упише са свега 16 и по година. Професори су одмах приметили њезин таленат па је још за време студија примала бројне понуде за улоге у разним филмовима. Глумила је у филмовима "Љубав и бес" из 1978, "Јована Лукина" из 1979. и "Нека друга жена" из 1980.
Иако јој је каријера напредовала брзином светлости, саобраћајна несрећа коју је доживела у 21. години са братом, све је зауставила у секунди. На њихову „пеглицу“ налетела је „лада“, а Мерима је тада задобила тешку повреду кичме.
- Несрећа се догодила у Београду, дан после завршетка снимања филма ‘Нека друга жена‘. Била сам у аутомобилу заједно с мојим братом, као и с нашим пријатељем Недимом, који је тада био на служењу војног рока. Несрећу је изазвао пијани полицајац Предраг Милојевић, који се враћао с пијанке из хотела ‘Југославија‘. Када је на место догађаја дошла полиција, он је, као њихов шеф, практички сам направио очевид. Био је толико пијан да уопште није могао да изађе из аутомобила. Тек када је, због Недима, на увиђај дошла војна полиција, Милојевић је морао да дува, па је ушао у записник као кривац. Мој је брат задобио повреду бубрега, Недим је пребачен у болницу с тешким повредама главе, а мени је дијагностикована тешка повреда кичме с најтрајнијим последицама – својевремено је причала Мерима, која је на крају оперисана у београдској болници уз, како наводи, ‘лошу организацију тог хируршког захвата‘.
На терапију је ишла у Русију, па у Украјину и Кину. После тога се вратила у Србију, а затим се преселила на Нови Зеланд.
Док је била на лечењу у Кини, упознала је своју велику љубав Владимира Мијушковића, који је по занимању био трговац.
"Једне дивне јесени освојио ме је заљубљеношћу. Годину дана касне, као плод наше велике љубав, добили смо Мида, коме сам дала име по надимку мог свекра. Звучи врло лепо, а кратко је и елегантно", испричала је и додала да јој је распад Југославе јако тешко пао, посебно зато што због свог здравственог стања није могла да оде код својих у Сарајево. У тим тренуцима је ни супруг Владимир није могао разумети на прави начин те је убрзо дошао крај њиховом браку.
"Нисмо се разумели у тој ситуацији. Да смо знали зашто, вероватно бисмо пронашли начин да се разумемо. Доживела сам наш развод као цепање и раст у различитим смеровима. Јако смо се волели и у време развода, али нисмо се могли разумети", обашњава.
Од тренутка кад је одлучила да се пресели у другу државу са сином, много тога се променило у њеном животу. Енглески језик научила је перфектно и посветила се учењу психологије. Убрзо је стекла диплому клиничког психолога, а потом и да докторира. Данас предаје на универзитету, а ради и као клинички психолог у две приватне клинике и има нову, велику љубав - Новозеланђанина.
- На посао идем својим аутомобилом који на крову има специјалну дизалицу. Њоме се моја колица подигну на кров и ту буду док возим. Кад се зауставим, спуштам колица. Радим с људима свих година који су преживели неку трауму, депресију, анксиозност, напад панике, као и тешке односе, проблеме са самопоуздањем и сличне ствари - открива Мерима.
