идеологијом “секс, дрога и рокенрол”, електрична гитара се прво видела и чула у yез оркестрима, па зато јој сасвим природно лежи место на изложби у Српском народном позоришту, тик уз Новосадски yез фестивал.
– Почетком тридесетих година прошлог века, двојица Американаца су имали пријатеље који су свирали гитаре у популарним биг бендовима и жалили се да се не чују од дувачке линије и великог оркестра. Та двојица су се онда сетила да направе прву гитару са појачалом, прототип електричне гитаре. Годину касније придружио им се Адолф Рикенбејкер, односно Рикенбахер, он је био Немац, и тако је настала прва фирма која је почела да прави електричне гитаре – испричао је у среду увече, на отварању изложбе “Новосадски градитељи гитара”, кратку историју електричне гитаре новинар Богомир Богица Мијатовић.
Дуго времена је требало да се од тог прототипа електричне гитаре дође до овога што имамо данас...
– Почетком педесетих “Фендер” и “Гибсон” почеле су серијску производњу која је омогућила појаву рокенрола, 1955. Ипак, највећу заслугу за популаризацију електричне гитаре има Хенк Марвин, оснивач групе “Шедоуз”. После њихових хитова свуда, па и у тадашњој Југославији, почели су да ничу такозвани електричарски састави – навео је Богица Мијатовић који је, видевши мноштво окупљеног света, закључио и да рокенрол није умро, као што многи кажу.
Изложба “Новосадски градитељи гитара”, као пратећи део програма Новосадског yез фестивала, у организацији Културног центра Новог Сада, идеја је Сеада Лорбека из фирме “СМС мјузик”. На њој су представљене уникатне гитаре Радомира Раше Петровића, Данка Зебића, Војина Марића (“МВ Гитарс”), Милоша Томшића, Вељка Петковића, Срђана Јанковића, Радована Плаумена Јовичића и Горана Лазића. У великом броју окупљена публика заиста је могла да ужива у погледу, нажалост не и звуку, на предивне инструменте. Изложене гитаре плене детаљима, али и целином која често подсећа или јесте израђена по узору на легендарне моделе “Фендера” и “Гибсона”.
Од ових вештих занатлија, очигледно великих заљубљеника у музику, могло се сазнати да раде најчешће по наруyби, а да је њоме могуће одредити и добити готово све кључне параметре инструмента, који на крају “изађе” (кошта) колико и просечна индустријски произведена гитара неког од познатих произвођача. Наравно, за овакав инструмент би у боље стојећим културама требало издвојити неколико хиљада долара/ евра, али у Србији је то могуће урадити чак и у пола те цене. Све у зависности од “хардвера” гитаре, елемената који се купују, као што су магнети, чивије, прагови...
Изложбу је званично отворио Момчило Бајац у име пројекта “Нови Сад - Европска престоница културе 2021”, рекавши да ће наредних пет година свако од Новосађана моћи да допринесе и ужива у најлепшој могућој промоцији свог града.
И. Бурић
Програм друге вечери
На програму друге вечери Новосадског yез фестивала вечерас од 20 сати у СНП-у наступају “Тим Грин митс трио Трип”, Амина Клодин Мајерс и “Њу сенкчуери”, бенд који чине Дејв Даглас, Марк Рибот и Сузи Ибара.
