у драматизацији Петра Грујичића и режији Даријана Михајловића, коју ће публика премијерно гледати 5. децембра на сцени “Пера Добриновић” Српског народног позоришта. Као што је и у Игњатовићевом роману фамилија Кирић емигрирала у Сентандреју, тако се у овом виђењу редитеља Михајловића она скрасила у месту Сент Ендрју у Тексасу, и исто се суочава с (не)прилагођавањем новој средини, генерацијским неслагањем, другачијим виђењима и размишљањима о томе шта је живот, и да ли је увек негде другде.
– У питању је прича о људима који остају негде између два света: наше средине, коју носе са собом, и света у којем не могу да се асимилију. Тренутно, по незваничним проценама, пола Србије живи ван граница ове земље и можда ће за једно седамдесетак година бити више напољу оних који су отишли него оних који су остали овде.
Те миграције су и економске и трају већ стотину година, а ово је прича о људима који су отишли у једном од највећих таласа, двадесетих, тридесетих година из Европе, Србима који су се упутили у Америку, у једно мало место у Тексасу. То смо додали у овој нашој представи, зато што Аустро-Угарска у оно време јесте била она врста “мелтинг пота”, каква је Америка данас – појаснио је редитељ Даријан Михајловић на јучерашњој конференцији за новинаре.
Та мешавина народа са 11већих етничких група, каква је била у Аустро-Угарској, данас постоји само у Америци, додаје Михајловић и подсећа да, пошто данас нема ни те царевине, ни оне Сентандреје у коју су дошли Срби под Чарнојевићем, тај проблем данас не може да се третира, јер га нико не препознаје. Али, зато и даље врло добро знамо шта значи емигрирати, спаковати кофере и отићи, то сваки дан неко каже, а многи и ураде, додаје редитељ.
По речима драматурга Петра Грујичића, и редитељ Даријан Михајловић је приметио да у овом роману Игњатовић први пише о успону и паду једне породице, њеном економском стицању, декаденцији и дегенерацији. Та тема се након тога није сретала у другим делима, јер је наша економска стварност била другачија, једино се дешавала у дијаспори, и то је била прва асоцијација која је понудила могућност да се осавремени тема, и преокрене у породичну причу.
У глумачком ансамблу ове представе су: Марко Савић, Милован Филиповић, Новак Билбија, Гордана Ђурђевић Димић, Лена Богдановић, Душан Јакишић, Мирослав Фабри, Јована Стипић, Александра Плескоњић Илић, Зоран Богданов, Лидија стевановић, Милица Грујичић, Тијана Максимовић, Миа Симоновић... Сценограф је Марија Калабић, костимограф је Ивана Васић, композитор је Сер Хенри, гост из Немачке, а кореограф је Иста Степанов.
Н. Пејчић
