Али да ли је конструкција „померити сат”, која се употребљава када говоримо о преласку са летњег на зимско рачунање времена и обратно, правилна?
Многи ће заступати мишљење да није исправно рећи да треба померити часовник један сат унапред, већ његове казаљке. Јер померати сат или часовник значи физички му променити место. Они кажу и да данас сви имамо телефоне, па једино треба рећи подесити сат, мада ни то није више неопходно јер је технологија тај посао преузела на себе.
Ту долазимо до МЕТОНИМИЈЕ - стилске фигуре у којој се реч или синтагма користи у пренесеном значењу (да означи нешто друго). Метонимија се користи у књижевности, али и у разговорном језику.
Када чујемо да звони звоно на нечијем телефону, ми кажемо: „Чујем неки телефон!”. Када прочитамо да интернет бруји о неком догађају, ми знамо да о томе људи масовно говоре, односно коментаришу, негодују.
Или, кад видимо да је неко попио доста ракије, да се напио, кажемо: „Не могу да верујем да је попио целу флашу!”
Као што метонимија може означити целину једним својим делом, она означава и целином један свој део, као у примеру с телефоном.
Дакле, можете слободно питати: „Зашто ниси померио тај сат?! Могао сам да закасним на аутобус”.
Н. Мирковић
