У образложењу жирија, који су творили др Зоран Ђерић, др Зденка Валент Белић и проф. др Владимир Гвозден, „говори о души и њеној историји, о индивидуалној субјективности, о једном исконском Ја које тражи своје разлоге, настоји да се оријентише, обезбеди какав-такав смисао свог постојања”. „Стефан Маларме је записао: Увек је случај тај који испуњава своју властиту Идеју потврђујући се или поништавајући. Шапоњи се допала Малармеова идеја. Стога се све његове, до сада објављене, књиге могу се читати и као књиге-идеје, али и као књиге-теме и као књиге-предмети. Психологија гравитације тако пратећи најдубљу тишину, напипавајући тачку у којој се померају ствари, разотривајући ништа које га је скривало од самог себе, а откривши себе, признаје да ништа и те како постоји“, предочио је др Ђерић део образложења, уз напомену да се Шапоњин песнички свет састоји од предмета чисте и сложене маште, на једној, или интелекта, на другој страни
Добитник награде Ненад Шапоња истакао је важност дела Стевана Пешића за његову књижевну иницијацију. Поезија је, појаснио је, храм, нематеријални знак бесмртности, сабиралиште снова у које су га Пешићеви путописи из Непала и Шри Ланке уводили још далеких осамдесетих година прошлог века.
„Његови текстови су тако елегантно знали да нас врате у време када су границе између неба и земље биле слабе, непостојеће. Његово дело, иако недовољно ишчитано, уводи наше читаоце у чаробне просторе светске књижевности. Пешић сања место на коме је био, и то унапред. Веријемо у исто и веријемо ван истог. Управо вештина у попуњавању празнине света јесте она вибрација којом су ме Пешићеви путописи заувек омађијали”, рекао је Шапоња, додајући да је поезија откривање света и от- кривање себе. Подсетимо, награду „Стеван Пешић” додељују Библио- тека града Новог Сада и МЗ Ковиљ у знак сећања на великог путописца, прозаисту и песника.
М. С.
