"Ми смо знали да ћемо 100. годишњицу рођења морати да обележимо у Србији, и да ће то бити Вршац и Београд", рекла је чланица Руске академије наука Светлана Толстаја, на конференцији за новинаре у Руском дому.
Саветник председника Руске Федерације Владимир Толстој је подсетио да је Никита Толстој био праунук великог писца Лава Николајевича Толстоја, и да је био "велики научник, академик и слависта".
Владимир Толстој је подсетио да ће на стогодишњицу рођења НикитеТолстоја 15. априла, у његовом родном граду Вршцу, бити откривен споменик, рад руског вајара Ајдина Зејналова.
У Вршцу ће бити отворена и пригодна изложба личне заоставштине Никите Толстоја (1923-1996), као и архивских документа и фотографија, а планирана је и међународна научна конференција.
Поводом годишњице, у Србију је дошла велика делегација из Русије и других европских земаља, у чијем саставу је више од 20 представника породице Толстој, саопштио је Руски дом.
Као дете руских емиграната, Вршчанин Никита Толстој је похађао Руско-српску гимназији у Београду, а 1944. се као добровољац придружио Црвеној армији, са којом је учествовао је у биткама за Будимпешту и Беч.
По завршетку Другог светског рата са породицом долази у Совјетски Савез, где уписује Филолошки факултет Московског државног универзитета, да би потом радио на Институту за славистику Руске академије наука.
Комбинујући истраживачки рад и наставу на Филолошком факултету Московског државног универзитета, 1987. године је постао академик Руске академије наука.
Књижевник и ректор Књижевног института Алексеј Варламов се присетио како је слушао "феноменална предавања" Толстоја, кога је од осталих предавача, истицао његов језик, манир и начин комуникације са студентима.
Писац и сарадник на Институту за руску књижевност Руске академије наука, Јевгениј Водолазкин, истакао је да је Никита Толстој био наследник једне од највећих руских породица.
Према његовим речима, "пламен који је почео горити од Лава Толстоја, још је присутан у раду Толстојевих и заузима важно место" у руској историји.
Водолазкин је оценио да је рођење Никите Толстоја у Србији био Божји дар, пошто је учио српски као матерњи и "зато његово схватање словенских језика није било површинско, него дубоко, са изузетним схватање суштине".
"Обично научници кад се упознају са туђим језиком раде систематично, а овде није био систем - једноставно се живело и сазнавало изнутра", оценио је Водолазкин.
Директор Дома руског зарубежја Виктор Москвин казао је да је Толстој "изузетно волео и ценио Србију, и имао јако лепе успомене из ње".
Извршна директорка Фондације наслеђа Руса у иностранству, Јелена Чернишкова, нада се да ће обележавање јубилеја "све подсетити ко је био Никита Толстој", док је радио и телевизијска водитељка Фекла Толстаја истакла да је то "прилика да се следећим генерацијама породице, исприча ко су им били преци, очеви и дедови.
