Песничка република одржаће се по осми пут у Банатском културном центру у Новом Милошеву под слоганом Свет треба да пева а не да ратује, у организацији БКЦ-а, уз подршку Општина Нови Бечеј (термин ће бити благовремено објављен). У оквиру програма манифестације награде ће бити уручене добитницима и биће одржан традиционални песнички маратон држављана Песничке републике и оних који то желе да постану.
У оквиру пројекта, БКЦ објављује друго издање награђене књиге песама прошлогодишњег добитника Грамате Песничке републике за пропуштену прилику – Предрага Марковића под називом Л'имун. Исцеђен.
Више о добитницима награда
Грамата Ђорђу Писареву
Грамата Песничке републике за пропуштену прилику – за књигу која је објављена у последњих 50 година а није била награђена, припала је књижевнику Ђорђу Писареву за дело „Књига господара причаˮ, Видици, Београд, 1985.
Ђорђе Писарев (1957, Визић) је српски прозни писац, есејиста, драматург, књижевни критичар и новинар. Дипломирао Југословенску и општу књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду. Уредник је „Недељног Дневника“ и заменик главног и одговорног уредника „Дневника”.
Био је главни уредник часописа „Поља”, уредник „Гласа омладине”, уредник културне рубрике „Дневника”, Прве књиге Матице српске, Српског књижевног магазина, едиције Нова проза у „Прометеју”. Заступљен у тридесетак антологија и избора српске приче. Аутор је преко 30 књига (романи, приче, есеји). Његове драме су извођене на више сцена. Превођен је на бројне светске језике. Члан удружења СКД, ДНК, ДКВ.
Награде: „Борислав Пекић“, „Лаза Костић“, „Стеван Пешић“, „Карољ Сирман“, „Станислав Лем“, Плакета „Сима Цуцић“, Награда за најбољу књигу године за децу Новосадског сајма књига, ДКВ за књигу године, Покрајински фонд културе – књига године, Медаља за укупно стваралаштво КЦВ „Милош Црњански“.
Живи и ради у Новом Саду.
Грамата Јовици Аћину
Грамате Песничке републике за животно дело припала је књижевнику Јовици Аћину.
Јовица Аћин (1946, Зрењанин) српски је есејиста, приповедач и преводилац.
Био је уредник листа Студент, часописа Дело, Књижевна реч, Градац, и издавачких кућа Рад, Службени гласник... Упркос политичким претњама и забранама, приредио је прво издање у Средњој и Источној Европи Солжењицинове књиге Архипелаг Гулаг.
Објавио је преко 20 књига прича и есеја. Приче и есеји заступљени су му у низу српских и страних антологија, часописа и зборника у Србији, али и у Француској, Италији, Шпанији, Енглеској, Канади, Русији, Пољској, Украјини, Вијетнаму, Словенији, Македонији, Бугарској, Мађарској, Грчкој...
Превео је на српски више од четрдесет класичних и новијих књижевних и филозофских дела са немачког, француског и енглеског језика. Између осталог превео је сабрана дела Франца Кафке.
О његовом књижевном делу приређени су темати у часописима Реч, Поља, Улазница и Браничево. Монографску студију о његовом есејистичком делу написао је др Светислав Јованов, Јеретик у олтару. Текстови о Аћину налазе се у ауторским књигама на десетине еминентних књижевника. О његовим радовима објављено је и стотинак студија, осврта и приказа у књижевним часописима, листовима, дневној и недељној штампи, на радију и телевизији. Својеврсни есеј за себе, написали су му професор Сретен Марић, Иван Ловреновић (Сарајево), Љубомир Симовић и Јован Христић.
Добитник је престижних признања: Награда „Милан Богдановић”, Награда „Павле Марковић Адамов”, Награда „Иво Андрић”, Награда „Душан Васиљев”, Награда „Станислав Винавер”, Награда „Карољ Сирмаи”, Награда „Стеван Пешић”, Награда „Тодор Манојловић”, Андрићева награда, Награда „Златни сунцокрет”, Његошева награда, Награда „Станислав Лем”, Награда „Милован Видаковић”, Награда „Лаза Костић” и др.
Члан је Српског књижевног друштва. Живи и ради у Београду.
Грамата Марији Шимоковић
Грамате Песничке републике за поетско књижевно стваралаштво припала је Марији Шимоковић.
Марија Шимоковић (1947. Суботица) је песник, прозаиста, есејиста и преводилац. Бавила се и писањем за позориште, филмских сценарија и новинарством. Студије филозофије, смер естетика и етика, завршила на Београдском универзитету.
Објавила је тринаест књига поезије. У српској периодици је објавила више десетина чланака и есеја. Две њене књиге преведене су на мађарски језик.
Добитница је више признања: Прва награда на југословенском фестивалупоезије младих у Врбасу, Награда за књигу године Друштва књижевника Војводине, два пута је добитница награде „Др Ференц Бодрогвари“ за стваралаштво, Награда „Бранко Миљковић“ за најбољу књигу песама, Награда Градске библиотеке у Суботици за најбоље завичајно остварење, „Змајева награда“ Матице српске и Награда „Стеван Пешић“.
Живи и ради у Београду.
Грамата Мили Михајловић
Грамата Песничке републике за допринос међународној сарадњи између Србије и Италије припала је Мили Михајловић.
Др Радмила (Мила) Михајловић, историчар, комуниколог, уметник, новинар, преводилац. Дипломирала је у Риму на Конзерваторијуму „Санта Ћећилија“, одсек соло певања. Магистрирала је у Београду на Факултету музичких уметности. Докторирала је на Факултет за културу и медије у Београду на тему „Културно памћење тршћанских Срба“.
Одлуком Министарства просвете Републике Србије, стекла је звање научног сарадника хуманистичких наука. Члан је УКС-а, УНС-а.
Аутор је преко десет научних књига од којих су неке преведене на стране језике. Свечаним представљањем њене књиге „За српску војску – једна заборављена прича“ у издању италијанског Генералштаба оружаних снага, држава Италија је званично отворила обележавање 100 – годишњице од почетка Првог светског рата.
Добитник је Награде Града Зрењанина, Специјалне награде жирија италијанске књижевне награде „Черуљо“, Признања УКС „Благодарје“, Златне значке Културно-просветне заједнице Србије, Повеље „Растко Петровић“ за најбоље прозно дело године, Сребрне медаље за заслуге председника Републике Србије.
Преводилац је и приређивач зборника српских и италијанских песника „Нови духовни мост (Нови Сад – Бари)“.
