Приче из ове књиге говоре о времену у распону од 1389, што је и наслов приче у којој нико други до др Неле Карајлић интригантно мења исход кључних историјских околности тако да о њима одлучују војске, али и један летећи ћилим, до савремене свакодневице која кроз приповест Александра Илића описује каква би данас могла да буде Косовка девојка.
Осим Карајлића, Видојковића, Маројевића, Илића и Журића, у књизи су још и приче Мухарема Баздуља, Вука Драшковића, Владимира Кецмановића, Мирослава Тохоља, Весне Капор, Бранислава Јанковића, Љиљане Дугалић, Срђана В Тешина, Дејана Стојиљковића и Бојана Тончића.
- На кључне постојеће недоумице везане за колевку српске духовности одговарају аутори који припадају различитим поетикама и генерацијама и зато нуде сасвим различите одговоре, али приређивачима је било битно да то нису политички трактати, већ класичне приче – наглашава Маројевића.
Према његовом мишљењу, књижевност какву су они тражили од позваних писаца није смела да буде омеђена идеологијом.
Други део приређивачког тандема, Александар Илић, скреће пажњу на неке приче које су алтернативни поглед на сва збивања на Косову, од Косовског боја до актуелних догађаја.
За Нелета Карајлића, највећи је квалитет самог концепта антологије, пошто је писцима препуштена потпуна слобода приликом писања. Он се похвалио да је током своје музичке каријере у више наврата боравио на Косову и да је остао уверен да је то место где је увек био и увек ће бити присутна духовност и да је то место најближе Богу:
- На Косову нкада неће престати да се чују црквена звона.
За Видојковића, још једног од аутора, Косово је „најлицемернија српска реч„ и он наводи да га његов јунак, иначе криминалац који и сада издржава казну у Забели, стално убеђује да скупља војску да поврати Косово.
Ђ. П.
