доживљавамо нешто што зовемо заједничко наслеђе. Њен главни јунак јесте архитектура, али је подједнако то и човек, уметник, градитељ, баш као што су истој мери јунаци и десетине и десетине генерација које су градиле сва та здања тражећи упориште за божији благослов за свакодневне битке”, изјавио је јуче председник покрајинског парламента Иштван Пастор на промоцији монографије одржаној у Архиву Војводине.
Након вишегодишњег истраживања храмова СПЦ, које је на крају заокружено монографијом “Архитектура српских православних цркава 18. и 19. века у Бачкој”, архитекта др Дубравка Ђукановић се посветила грађевинама друге конфесионалне групе, које су настале у периоду поновног просперитета ових простора после вековне окупације Отоманске царевине. Није то била потпуно нетакнута тема, али су се њом претходни истраживачи углавном бавили парцијално, фокусирајући се на одређена подручја и конкретна места, на уже временске периоде или, најчешће, појединачне објекте...
Резултат је, како је оценио и рецензент др Александар Кадијевић, професор Архитектонског факултета у Београду, референтна научно-истраживачка студија усмерена на грађевинско наслеђе, али и својеврсна повесница развоја римокатоличке заједнице на овим просторима, при томе лишена било какве политизације. Кадијевић је као изузетно важну апострофирао и чињеницу да је, захваљујући напору издавача, Покрајинског завода за заштиту споменика културе, књига двојезична, односно да је текст паралелно дат и на енглеском језику. Јер то ће, како је истакао, омогућити да лакше доспе до међународне читалачке јавности и буде драгоцен извор сваком ко се бави проучавањем архитектуре XVIII, XIX и почетка XX века, не само код нас, већ на ширем европском простору.
– Током пет година, колико је припремана ова књига, од чега су више од три године трајали архивско и теренско истраживање, детаљано сам проучавала понаособ сваки од укупно 243 сачувана сакрална објекта римокатоличке конфесије подигнуте на простору Војводине у посматраном периоду – навела је проф. др Дубравка Ђукановић. – Од самог почетка сам имала идеју да тај корпус храмова позиционирам у односу на шири контекст, односно да осим представљања и анализе саме архитектуре, дам и критички осврт на место и вредност овдашњих грађевина у светлу опште изградње на централноевропском простору у истом периоду, те архитектонских и стилских одлика сакралних објеката грађених у тих 240 година.
Ауторка је при томе појаснила да су као реперне године циљано изабране 1699, када је потписан Карловачки мир којим је окончана турска окупација ових простора, те 1939, у којој је у Војводини изграђен последњи римокатолички храм пре Другог светског рата. У првом плану јој је била анализа просторне форме, те однос форме и функције, али и не мање важна, напротив, анализа стилских карактеристика, при чему је јасно уочљив њихов развој, од ранобарокних грађевина, каква је црква Св. Јурја у Петроварадину из 1701, преко зрелих и познобарокних решења, затим доминације класицизма, па све до романтичарске архитектуре, која доноси богатство просторних форми, и на крају скоро типских неоготских облика.
– Паралелно с тим архитектонским, интересовао ме је и друштвени, политички, културни... дискурс у коме су наведене богомоље настале – навела је проф. др Дубравка Ђукановић.. – Управо стога, с обзиром на сву комплексност изучаваног материјала, отворен је и низ питања које видим као нове, велике теме. Заправо, приликом конципирања монографије и писања текста делом сам се и водила том идејом да заинтересујем младе истраживаче који би се онда у перспективи више посветили сликарству, вајарству или примењеној уметности у овом храмовима...
М. Стајић
Мноштво нових сазнања
Бискуп сремски мср. Ђуро Гашпаровић признао је да је, захваљујући монографији, не само сазнао мноштво чињеница о овдашњим црквама које му до тада нису биле познате, него да је чак открио неколико грађевина за које није ни знао да постоје. „Ово веома вредно дело корисно је, дакле, и као документ који нуди многа нова сазнања, али пре свега као научно утемељена основа за валоризацију посматраних сакралних објеката, па можда у појединим случајевима и ревизију њихове постојеће категоризације у регистру непокретних културних добара”, рекао је бискуп Гашпаровић.
