Иако долазе са далеког истока, чак из Јапана, деца хора „Senda Pan flute choir” чврста су у жељи да заједно са Новосађанима и својим другарима „Бајићевим славујима” пренесу најзначајнију поруку, а то је порука мира, кроз музику, уметност, дружење и јединство.
Јединствене Панове фруле
Поред тога, постоји нешто што је уникатно хору из Хирошиме, а то су његови потпуно оригинални музички инструменти. Наиме, фруле на којима деца свирају настале су од дрвета „Каизукаибуки” које је преживело експлозију атомске бомбе и које се налазило у дворишту њихове основне школе.
- Овај хор је настао 2011. године у склопу хорског клуба Основне школе Сенда када је имао седам чланова, да би данас бројао њих 25 - наводи диригент хора „Senda Pan flute choir” Хиромицу Шимамото. - Дрво је страдало 2014. године, те је донета одлука да се оно преради и претвори у Панове фруле, ту је одлуку подржао и директор основне школе, као и многи други. Од тада хор не само да пева, већ и свира на овим инструментима, којих данас има 107, о којима ја водим рачуна у моменту када деца осете да фрули треба поправка.
Јучерашњи концерт почео је наступом овог хора који је изводио песме „Amazing grace”, „Song of life”, затим песму „Танабата” која се изводи и на српском језику. Након тога извели су песму „Wings to fly” и песму локалног професионалног бејзбој тима из Хирошиме под називом „Let’s go Carp”.
Након „Senda Pan flute choir” наступили су и новосадски „Бајићеви славуји” после чега је уследио њихов удружени перформанс уз јапанску песму „Аугири сонг” и дечју песму из Белгије „Љубав ствара бољи свет” коју су деца учила заједно неколико месеци, прво на два различита континента, а затим и на једном месту, у Новом Саду. Заједно са „Бајићевим славујима” наступио је и занимљив дуо.
- Са нама је наступио и дуо из Београда који негује српску, али и јапанску музику свирајући хармонику и кларинет, тако да то представља занимљиви микс две различите културе на два различита инструмента - додаје оснивачица и диригентица хора „Бајићеви славуји” Ана Ковачић. - Хор из Хирошиме, са другог краја света, и наш хор негују веома сличан репертоар, а све песме које изводимо су обухваћене поруком мира и љубави, уопште радости живљења, због чега је цео концерт имао концепт заједничког стварања - истиче она.
Деца из Хирошиме, у Новом Саду бораве до краја недеље, а у међувремену се друже са Новосађанима, уз организоване догађаје и програме.
- Ми смо све време заједно, имали смо интензивне пробе за наступ, а планиране су и заједничке активности током викенда као што су презентације о вештачкој интелигенцији и оне о ајкидо клубу - издваја Ковачићева.
Упркос баријери коју ствара употреба различитог језика, музика је оно што их спаја те је дечије срце срушило све препреке.
- Деца хора „Бајићеви славуји” су широм раширили своје руке и отворили врата својих домова како би угостили седамнаесторо деце из Јапана, која су потпуно различите културе, те су са задовољством пристала да буду њихови домаћини шест дана. - говори Ана Ковачић. - Они су жељни дружења и упознавања новог. Већ први дан се видело да препреке уопште не постоје. Многа деца „Сенда Пан флуте ћоир” не говори енглески језик већ само јапански, међутим они се разумеју кроз музику. То дечје отворено срце руши све баријере. Мислим да ће овим дружењем остварити нова пријатељства која ће трајати читав живот. - закључује она.
Поред тога што је оваква врста дружења важна за дечији развој, она утиче и на даље стварање уметности.
- Кроз дружење са децом из друге земље сам створила нова пријатељства и добила неко ново искуство те мислим да те то веома важно и за стварање музике, али и уметности уопште - сматра ученица трећег разреда Музичке школе „Исидор Бајић” Теодора Деспотовић.
Поруку мира шаље 1.000 ждралова
У склопу организованог дружења реализовала се и акција прављења 1.000 ждралова оригами техником у холу Музичке школе „Исидор Бајић”, који је окупио не сам чланове хора школе и хора из Хирошиме, већ и ученике из различитих школа у Новом Саду који су атмосферу уприличили песмом „Нек свуд љубав сја”. Ова активност имала је за циљ да пошаље поруку мира прављењем папирних ждралова који су веома значајни за град Хирошиму и чувену јапанску легенду која каже да ако их неко направи, они ће му испунити једну жељу. Везује се за девојчицу Садако Сасаки из Хирошиме, која се разболела од последица радијације након бомбардовања и која их је неуморно правила како би јој испунији жељу да живи. Нажалост, она је преминула у својој 12 години на 25. октобар 1955. године, те није успела да направи последњег ждрала. На дан њене смрти, деца из целог света праве ове оригамије који се, са поруком мира, шаљу у њен град како би се окачили на променик посвећен девојчици у Меморијалном парку у Хирошими.
На дружењу у Новом Саду деца су успешно направила и више од 1.000 ждралова, који ће се наћи у поменутом парку. Поред тога, Музичкој школи „Исидор Бајић” уручено је и семе чувеног аогири, јапанског дрвета мора, које је стигло директно из Јапана.
- Ти ждралови симболишу жељу - напомиње директорка Музичке школе „Исидор Бајић” Радмила Ракин Мартиновић. - Наша жеља је заједничка, а то је да, пошто смо примили семе дрвета које је једино преживело бомбардовање града Хирошиме, пошаљемо једну снажну поруку. То је порука коју је градоначелник овог града упутио нашој школи, да водимо рачуна о дрвету, да васпитамо децу да је мир непроцењив, да је разумевање међу људима драгоцено, да славимо величанственост и поштујемо живот. Ако ове ствари успемо да пренесемо на наше ученике, те и да из генерације у генерацију водимо рачуна о томе, онда нас чека боља будућност. Ми смо различитих култура, али имамо и нешто заједничко а то је музика и уметност - закључује она.
И. Јапунџа
