Омаж Милану Коњовићу

НОВИ САД: Пројекцијом документарног ТВ филма о стваралаштву Милана Коњовића, крајем прошле недеље, Спомен - збирка Павла Бељанског започела је циклус програма посвећеног обележавању 120 година од рођења једног од најзначајнијих српских уметника 20. века.
д
Фото: Милан Коњовић, Аутопортрет, 1933

Ауторка филма Снежана Субић кроз разговоре снимљене 1992. са изузетним познаваоцима Коњовићевог дела, Катарином Амброзић, кустосем Народног музеја у Београду и Ирмом Ланг, дугогодишњом управницом његове галерије у Сомбору, али и кроз сусрет са самим уметником, представила је његово изузетно уметничко стваралаштво.

Сликар Милан Коњовић (Сомбор, 28. јануар 1898 – Сомбор, 20. октобар 1993) у осамдесет година дугој уметничкој каријери створио је импозантан опус са око 6 хиљада радова - уља, пастела, акварела, темпера, цртежа, таписерија, позоришних сценографија, скица за костиме, витража, мозаика, графика. Приредио је више од 300 самосталних изложби, а његова дела учествовала су и на 700 групних изложби у земљи и иностранству.

У Спомен - збирци Павла Бељанског је осам Коњовићевих дела из међуратног и периода непосредо после Другог светског рата, од којих је седам у сталној поставци. Након смрти колекционара 1965. Коњовић је Спомен-збирци поклонио слику “Бачка” са посветом „Слава П. Бељанском 17. 7. 1965.”, која је уврштена у Ликовну збирку Документарног фонда и излагана у поставци Меморијала уметника.

- Међу ауторима заступљеним у Спомен – збирци, Милан Коњовић заузима посебно место, не само као дугогодишњи пријатељ и сарадник Павла Бељанског – каже Милана Квас, в.д. управника Спомен-збирке Павла Бељанског. - Захваљујући Коњовићу 1945. колекција Павла Бељанског први пут је представљена јавности на изложби у Градском музеју у Сомбору у коме је он тада био управник. Бељански је тада први пут имао прилику да и сам сагледа своју колекцију у једном галеријском простору што је било изузетно битно. Све до 1952. колекција је била тамо изложена, затим је пресељена у Музеј града Београда, да би Бељански 1957. посебним даровним уговором збирку завештао српском народу, а 1961. Спомен збирка је отворена за јавност.

Као завршница програма предвиђених за обележавање Коњовићевог јубилеја у Спомен-збирци Павла Бељанског током новембра и децембра биће приређена велика изложба његових дела из новосадских колекција

По речима Милане Квас легат Бељанског је на неки начин био узор и Коњовићу који је своје слике поклонио родном Сомбору за галерију која од 1966. носи његово име и у којој се чува више од хиљаду дела овог уметника. Идеја Спомен збирке је да се приликом обележавања овако значајних годишњица повеже са другим легатима како би се на прави начин представило дело које је значајно за националну историју уметности па ће тако сада бити успостављена сарадња са Галеријом “Милан Коњовић” из Сомбора. Оба легата чувају богату архивску грађу и документарни материјал који ће кроз различите програме бити такође представљен у овој јубиларној години.

Управница галерије у Сомбору Милена Рацков Ковачић најављује и програме којима ће Сомбор обележити јубилеј свог славног суграђанина. За дан града, 17. фебруар, када је Сомбор добио титулу слободног краљевског града планирано је отварање поставке на којој ће бити представљено 16 слика и 16 цртежа насталих на самом почетку уметникове каријере од 1913, када његова биографија постаје сликарска, до 1916. На наредној изложби у Сомбору у овој јубиларној години били би представљени до сада неизлагани Коњовићеви акварели и темпере.

Као завршница програма предвиђених за обележавање Коњовићевог јубилеја у Спомен - збирци Павла Бељанског током новембра и децембра биће приређена велика, на неки начин, ретроспективна изложба његовог сваралаштва на којој ће бити представљена дела из новосадских колекција. На овај начин Спомен –збирка жели да скрене пажњу на један део Коњовићевог опуса, да се повеже са другим музејима и установама како би публици приближили комплексно дело овог великог уметника, све стваралачке фазе у уметности која је обележила готово читав 20. век. Његова дела се налазе у фондовима Галерије Матице српске, Музеја Војводине, Музеја савремене уметности Војводине, Атељеа 61, као и у власништву Градске куће и Покрајинске владе.

Н. Попов

EUR/RSD 117.1661
Најновије вести