Некадашњи индустријски комплекс, данашњи центар савремене уметности, Дистрик је током последњих стотину година прешао несвакидашњи пут, који је овај простор у многочему одредио. Тај пут је уједно инспирација, али и окосница изложбе „Дух места – први век Дистрика”, која уметничким и сценским средствима, а користећи се методама сценског дизајна, публици настоји испричати мало познату причу.
Изложба ће испричати причу од оснивања фабрике све до момента почетка обнове тог локалитета у оквиру пројекта „Нови Сад – Европска престоница културе”. Специфичност изложбе се огледа у томе да, иако третира конкретно време, место и догађаје, „Дух места” није архивска изложба артефаката и чињеница, него изложба причања прича и стварања нових искустава.
У току је припрема и прве монографије о Дистрикту, односно простору Великог Лимана, на ком је настала прва плански изграђена индустријска зона, што је данашњи Дистрикт, о чему је раније за „Дневник„ говорила Мариа Силађи, доцент на Департману за архитектуру и урбанизам на Факултету техничких наука.
- Људи углавном нису упознати са историјом локације Дистрикта и Великог Лимана, а то је кључно за разумевање значаја тог простора, пре свега његове нематеријалне баштине. Ако не знају историју простора, неће ни разумети зашто је битно да задржимо и обновимо неке оронуле зграде, углавном мале архитектонске вредности - рекла је Марија Силађи.
Публика ће ту несвакидашњу изложбу имати прилике да види у оквиру шестог Калеидоскопа културе, а биће отворена 23. октобра у Дистрикту. Тим поводом за „Дневник” прича Ненад Марковић, који је ангажован као сценограф, са више од 15 година искуства у том послу.
Изложба о индустријском наслеђу Дистрикта је заправо прва изложба која ће приказати све чему је та локација у Новом Саду сведочила. Који период ће обухватити и на које догађаје посебно ће се изложба осврнути?
- Изложба обухвата период од 1920. до данас, кроз неких седам целина. Наравно највише документације постоји за последњих 20 година, а не бих могао рећи да је било који период у историји добија више или мање на значају у овој поставци. Занимљиво је да свака целина на изложби представља једно поглавље у историји а да је свака била део друге државе.
Читав овогодишњи Калеидоскоп културе ставио је фокус на последњих сто година уметничког стваралаштва. То ће се видети већ на отварању у Дистрикту, 8. септембра на премијери мултимедијалног догађаја „Нераскидиве везе”, као и 9. и 10. септембра на новим извођењима, када ће историја Дистрикта бити представљена кроз најзначаније светске уметничке и друштвене догађаје 20. и 21. века. Мултимедијални догађаја почиње у 20 сати и 30 минута у Дистрикту.
Кажемо изложба, али ово није обична изложба. Шта ће она све обухватити?
- Није обична свакако. Од почетка смо сви у тиму размишљали да не буде класична поставка са историјском документацијом која посетиоца ставља у пасивну посматрачку улогу. Задатак који себи постављам је увек такав да посетиоца ангажујем кроз интерактиван садржај, јер на тај начин најбоље памтимо материјал и садржај који смо видели или доживели на изложби. Наша уметничка директорка Моника Билбија Поњавић је дала један нови контекст пројекту. Кроз неколико разговора дошли смо до идеје да поставка буде изложба доживљаја не само интеракције. Историјски материјал и документација су у другом плану и посетиоци ће имати прилику да искусе једну сажету причу кроз последњих сто година Дистрикта.
Колико је захтевно припремати такву изложбу?
- Изложбе су врло комплексни и слојевити пројекти. Чак и за класичне, обичне поставке са витринама и текстом, потребна је велика логистика. На нашем пројекту постоји велики број сарадника са различитим нивоима одговорности. Обзиром да је поставка са мултимедијалним садржајем, највећи изазов за организаторе и продукцију је уклопити и преклопити све струке у задате рокове и предвидети све могуће и потенцијалне техничке проблеме. Од првих идејних скица, до разраде и реализације пројекта, дуг је и трновит пут.
Шта је био највећи изазов?
- За мене је увек највећи изазов како да сагледам изложбу из угла посетиоца који се први пут сусреће са простором. Колико ће једна неупућена особа разумети и како доживети путовање кроз простор који смо ми аутори разрадили и сажвакали последњих месеци.
Шести Калеидоскоп културе почиње церемонијом свечаног отварања на Корзу, 7. септембра, када ће наступити један од најбољих пијаниста на свету и Гинисов рекордер, Петер Бенце уз Војвођански симфонијски оркестар, под диригенстком палицом Србољуба Динића. Потом се отварање наставља још три дана у Дистрикту, мултимедијалним догађајем „Нераскидиве везе”, који ће обухватити једну представу, три изложбе, шест пројекција и анимација, седам инсталација, три позоришта, две средње школе, два факултета, глумце, плесаче, каскадере, сликаре и друге уметнике и уметнице.
Шта иновативно ова изложба има да понуди?
- Иновације су данас као добар дан. Живимо у времену када се сваки дана дешава нешто ново и огроман је изазов направити нешто ново и потпуно другачије. Екрани на додир са дигиталним садржајемсу и даље скупи а немају више тај „њоњ“ ефекат као некад. Људи су у потпуности навикнути на паметне дигиталне уређаје, јер их свакодневно користимо. Ми смо одлучили да више идемо на физичку и чулну интеракцију и то врло разноврсну. Мислим да ова изложба највише нуди у концептуалном смислу и неочекиваном садржају.
Шта сматрате да ће публици бити посебно интересантно?
- Не бих сад откривао детаље, али се надам да ће баш та физичка интеракција, у одређеним сегментима изложбе, бити најзанимљивија за посетиоце.
Б. Павковић
Након четири дана отварања, Калеидоскоп културе улази у традиционалних пет недеља, током којих се смењује пет врста уметности – визуелна, примењена, извођачка, архитектура и књижевност. Све до 15. октобра у Дистрикту и мрежи културних станица, Калеидоскоп ће окупити више од 1.000 домаћих, регионалних, европских и светских уметника. Партнер Калеидоскопа културе је Ерсте банка. Партнер мултимедијалног догађаја „Нераскидиве везе” је „Неопланта„. Улаз на програме Калеидоскопа културе је бесплатан.
