Свечана церемонија отварања шестог Калеидоскопа културе одржана је на Корзу, када је сад већ традиционално, зауставаен саобраћај на једном од главних булевара у Новом Саду, како би сви присутни уживали у концерту класичне музике под ведрим небом. Ове године на Корзу наступио је светски познати пијаниста и Гинисов рекордер Петер Бенце уз Војвођански симфонијски оркестар под диригентском палицом Србољуба Динића.
- Не бих говорио у име возача, јер заустављамо саобраћај на једну ноћ, али сам сигуран да је ово прихватљиво и заиста је лепа иницијатива да се окупе људи на једном месту, како би слушали симфонијски концерт. То је прелепа локација, напољу је увек лепо, а ми смо при крају лета, тако да мислим да је савршено време за тако нешто. Мислим да бина изгледа невероватно, а видео сам неке момке како постављају ватромет, тако да очекујем неке специјалне ефекте који ће учинити да цео концерт изгледа веома моћно. Осећам се веома снажно, док свирам са симфонијским оркестром, мислим да је симфонијска музика генерално врхунац креативности, посебно у музичкој уметности, и приступачнија је људима, када се свирају неке песме које ће они препознати, мислим да је то добар програм, који позива људе да уживају у симфонијској музици - закључио је пијаниста који је пред новосадском публиком свирао фантастичне клавирске аранжмане светски познатих хитова музичара као што су Мајкл Џексон, група Квин, Џон Вилијамс, Ханс Цимер и други.
Шта представљају нераскидиве везе?
Мултимедијални догађај „Нераскидиве везе” обухватио је једну представу, три изложбе, шест пројекција и анимација, седам инсталација, три позоришта, две средње школе, два факултета, глумце, плесаче, каскадере, сликаре и друге уметнике и уметнице, илуструјући последњих сто година Дистрикта, кроз осврт на најзначајније друштвене и уметничке догађаје 20. и 21. века.
- Концепт овогодишњег Калеидоскопа културе је био „Нераскидиве везе” и све оно што то подразумева - овако је причу започела редитеака мултимедијалног догађаја „Нераскидиве везе” Маја Гргић. - Наша уметничка директорка описала је свој концепт, али је с друге стране мени дала велику слободу да на свој начин доживим „Нераскидиве везе”, тако да сам ја покушала да кроз један век, повезујући разне уметности и разне догађаје из света, у Новом Саду и у самом Дистрикту, некако дам публици широк спектар да они могу сами да повежу ствари, да виде како је шта утицало на нешто друго и како је то све утицало на нас, јер неки нису ни били рођени у моменту периода којим се представа бави, али њихове баке и деке јесу. Мислим да сам на тај начин и ја, а и сви остали уметници одговорили на тему „Нераскидивих веза”, која је изузетно занимаива али и изузетно широка.
Да је овај мултимедијални догађај изазвао огромне симпатије код људи потврђују чињенице да је током три дана отварања шестог Калеидоскопа културе кроз Дистрикт прошло неколико хиљада људи који нису сакривали своје одушеваење.
- За мене „Нераскидиве везе” представаају везе између разних ствари, чуда и бића, али највише везу између људи и љубави и то је нераскидива веза. Човек је на овој планети да би волео, и то му је нека сврха, и ја сам бар то тако доживела, те нека то буде моја нераскидива веза - рекла је Наталија Рајковић, која предводи еклектични бенд Наталеé, који спаја традиционалне инструменте и модерни бит.
Дистрикт – центар уметности
Током три дана отварања овогодишњег Калеидоскопа културе Дистрикт је представљао главну локацију одржавања програма када су широм тог простора поново покренути креативни погони.
- Ја сам један од уметника који је добио позив да учествује у осликавању Дистрикта. Нас троје уметника, ја, Пабло Астрењи и Наташа Коњевић смо добили тематски оквир и свако од нас је добио две позиције. Тематски оквир имао је шест различитих целина и свако је имао задатак да да свој одговор на задату тему - рекао је муралиста Андреј Жикић. - Бавио сам се првом фазом, тачније настанком објекта, као последица индустријализације, па сам зато нацртао једну машину која би требала да представи све битне карактеристике индустријализације, а то је та репетиција, понаваање и масовна производња. На следећем зиду је Пабло, који је одговорио на део историје који се тиче објекта када је објекат био концентрациони логор, потом следи Наташа са послератним просперитетом, затим се опет враћамо на мене и на напуштени простор, јер је дуги низ година Фабрика била напуштена и тако је природа почела да узима назад своје. После тога опет имамо период транзиције у којем се неке функције, које нису примарно индустријске, јављају у овом простору и ту се опет Пабло бавио осликавањем и за крај, имамо фазу будућности и просперитета и то је тема којом се бавила Наташа Коњевић.
О новом изгледу и целокупном Дистрикту, као локацији позитивно су причали и овогодишњи учесници програма Калеидоскопа културе.
- Могу да кажем да је мени најинспиративније да правим своју уметност, позоришну, баш у индустријском дизајну и архитектури - рекла је редитељка мултимедијалног догађаја „Нераскидиве везе” Маја Гргић. - Мислим да та промена намене архитектуре је овог пута урађена на најбољи могући начин и мислим да су, за овакав комплекс, мене питали шта треба да се ради, ја бих рекла да ту треба да буде културни центар и да свака зграда буде за другу уметност намењена и то ми је феноменално. Будућност Дистрикта видим као један центар уметности, где се пре свега окупља омладина, за почетак јер је ново, али мислим да за неких пет до десет година да ће ово бити изузетно познато, посећено, нон-стоп пуно и да ће као неки мравињак бити попуњено уметницима и публиком.
Ди-џеј Вања Бурсаћ, која је наступала на отварању овогодишњег Калеидоскопа културе истакла је како је вежу само лепа сећања за простор Дистрикта.
- Ја сам генерално везана за овај простор зато што мој први сусрет, када сам била јако млада и када сам почела да излазим у Нови Сад и да пуштам музику, тада је овде био чувени клуб „Компресор„ који сада и преко 10 година више не постоји. Поред тога мислим да је стварно реткост да ми имамо неки простор који је потпуно предодређен за културна дешавања, за младе и за уметност. И чињеница је да се осећам вољеније у Новом Саду него у Београду када пуштам музику - каже Вања Бурсаћ.
Фестивал који заслужује не само Нови Сад, него и сваки град
Концепт Калеидоскопа културе сада је већ добро познат како међу грађанима, тако и међу уметницима који су део Калеидоскопа културе.
- Калеидоскоп културе има генерално занимаив концепт. Можда је чак и нешто што ја нисам за своје 33 године видела. Занимаиво је и да постоји неки простор који је баш предодређен за ту врсту манифестације и мислим да је јако битан културни догађај и за Нови Сад, али и за целу Србију - рекла је ди-yеј Вања Бурсаћ.
Као неко ко је већ други пут заредом, и прошле године и ове, наступао на Калеидоскопу културе, певачица Наталија Рајковић Наталеé имала је прилику да се упозна дубље са концептом ове смотре културе.
- По мом личном мишљењу, Калеидоскоп културе је нешто што Србија заслужује, не само у Новом Саду, него у сваком граду, јер млади имају прилику да виде различите врсте уметности и да уживају у вечерима које организује Калеидоскоп културе. Предивно је - рекла је Наталија.
Редитељка мултимедијалног догађаја „Нераскидиве везе” наглашава да је јако похвално да Нови Сад има фестивал као што је Калеидоскоп културе.
- Мислим да ће он тек да буде један огроман и познат фестивал, много шире него у самом Новом Саду и да ће годинама које нам долазе, стизати све више уметника - закаучила је Маја Гргић.
А. Брзак
