Након завршених неколико заиста успешних омладинских пројеката, међу којима се значајно истичу ЕYЕ-нет 1 и 2, у којима сам учествовала, а чији је носилац била Нови Сад ЕПК логично је било да се пријавим и на овај конкурс јер је сама платформа ЕПК организације попут "Држ’- не дај" и локалне уметнике попут мене едуковала и оснаживала да пратимо и конкуришемо на разним нивоима - овако је причу о пријави на други јавни конкурс Фондације "Нови Сад – Европска престоница културе“, који је био отворен за целу Србију, започела Соња Лештар, чији је пројекат, тачније представа "Некрштени дани", један од одабраних који ће бити реализовани у оквиру овогодишњег шестог Калеидоскопа културе.
Калеидоскоп културе, који је према подацима независних истраживача са Универзитета у Новом Саду најпрепознатљивији и најпосећенији догађај Европске престонице културе, одржаће се шесту годину заредом, од 7. септембра до 15. октобра у Новом Саду. Уметнички концепт овогодишњег Калеидоскопа културе "Нераскидиве везе" представља и тематски оквир програма, док се временски опсег који програми обухватају односи на уметност и стваралаштво који су настали у последњих 100 година Дистрикта.
- Тема нераскидивих веза, 100 година Креативног Дистрикта је моје колегинице Свјетлану Пилић Томић, Драгану Миленковић и мене понукала да заједно са ученицима Гимназије "Лаза Костић" започнемо истраживање на тему Новосадске рације - каже Соња Лештар.
Она објашњава како је представа "Некрштени дани" пројекат који укључује средњошколце - ученике и ученице Гимназије "Лаза Костић" из Новог Сада и истражује значајну историјску тему - Новосадску рацију из 1944. године.
- Овај важан догађај из Другог светског рата и његове последице инспирисали су младе да кроз уметност изразе своје ставове и подстакну културу сећања. Кроз интензиван процес истраживања, средњошколци су проучавали историјске изворе, разговарали са сведоцима тог времена и сагледавали различите перспективе. Циљ је да представа "Некрштени дани" пренесе атмосферу тог периода, истовремено пропагирајући важност антифашизма и принципа толеранције. Ништа мање важан задатак је да подстакнемо дијалог о прошлости, повезивање са сопственим коренима и промовисање вредности антифашизма у данашњем друштву. И, најважније - кроз уметност и едукацију, овај пројекат има задатак да промени перспективе, подигне свест и инспирише младе да се активно залажу за боље сутра - истиче Соња.
Дугогодишња пракса пријаве на јавне конкурсе послужила је Соњи Лештар као вежба за правилно испуњавање критеријума пријаве које ти јавни конкурси подразумевају.
- Добро се сећам да сам пре пет-шест година гледала јавне конкурсе и појма нисам имала како да их испуним. Онда сам са колегиницом Мајом Гргић врло наивно прилазила конкурсима на којима нисмо добијале средства. Није ми било јасно зашто. Протеклих пет-шест година Фондација "Нови Сад – Европска престоница културе" је организовала едукације за писање јавних конкурса, а пут ме је навео на неке дивне људе који имају искуства која несебично деле и тек тада сам схватила комплексност приступа пројектима. Ово најпре говорим јер можда неко млад мисли да је немогуће те формуларе попунити. Могуће је! Испуњавање критеријума конкурса није било компликовано с обзиром на то да смо имале идеју за коју смо препознале као део задатих критеријума, а сам формулар је прилично поједностављен - рекла је Соња Лештар.
Јавни конкурси најисправнији начин за реализацију идеја
Кроз овај јавни конкурс подржани су пројекти из области: сценске и извођачке уметности, ликовне уметности (сви медијуми), аудио-визуелног стваралаштва, дигиталног стваралаштва и мултимедија, књижевности и литературе, мјузикла, циркуса, пантомиме, уличне уметности и других. Соња Лештар сматра да је најважнији аспект ових конкурса подршка младим и неафирмисаним уметницима.
- Из сопственог професионалног искуства у позоришту где је отворена аудиција један од демократичних начина одабира учесника, а сведок сам даје то врло ретко, јавни конкурси су најисправнији начин за долажење до средстава за реализацију идеја. Сматрам га најважнијим, али истовремено ми се чини да многи уметници са добрим идејама из неког разлога не аплицирају. Надам се да ће буyети за културу да се повећавају. Можда то промени ситуацију. Надам се да ће млади, са којима ми радимо да се умреже са другим уметницима овом приликом, и да на тај начин направе нове конекције. Кроз ЕYЕ-нет пројекте то се наметнуло као најдрагоценије - рекла је Соња Лештар.
Изабрани пројекти употпуниће богат програм шестог Калеидоскопа културе, који ће ове године бити реализован у Дистрикту и мрежи културних станица, као најважнијим просторним легатима титуле Европске престонице културе.
- Овај мултикултурни фестивал промовише интердисциплинарну сарадњу и пружа прилику уметницима различитих жанрова да се међусобно инспиришу и размене искуства. Интеграцијом различитих уметничких дисциплина обједињује музику, позориште, ликовне уметности, књижевност, филм, мултимедију и на тај начин омогућава уметницима да се изразе на нов, креативан начин, а публици пружа разноврсне културне доживљаје. Свакако побољшава видљивост и прилике за локалне уметнике да се истакну на уметничкој сцени - каже Соња.
Уметност припада обичном човеку
За процват локалне и националне уметничке сцене потребна је и међусобна подршка између уметника и уметничких колектива.
- Што се локала тиче прво ко ми пада на памет је креативни уметнички колектив Лед Арт-Арт клиника-Шок задруга. Њихов неконвенционални начини истраживања уметности, ентузијазам и начин употребе уметности за друштвени активизам је фантастичан - каже Соња Лештар и додаје. - Што се националне сцене и позоришта тиче сигурно је важно издвојити Љубишу Ристића који је један од најважнијих европских редитеља. Али он је без конкуренције. Ово су људи којима се дивим и од којих учим. Но, када причамо о онима чији рад је вредан сваке пажње можда је још важније споменути неке мање организације које често играју кључну улогу у очувању културног наслеђа, неговању уметности и подршци образовању. Иако не располажу ресурсима великих институција пажљиво креирају програме уз много рада, стрпљења и ентузијазма. Тако у Новом Саду имамо Театар младих Мишоловка, Академију забаве и уметности О&М, музичко плесни театар Искрице, Центар за омладински рад и многе друге.
Соња Лештар истиче како уметност припада „обичном“ човеку.
- Необични људи су на другим местима. Ево угледајмо се на горе поменуте и многе друге па подржимо уметност оних који је користе у праве сврхе. Уметност је одувек имала многе улоге у друштву, од изражавања индивидуалности и емоција до обликовања идентитета, промовисања друштвених промена и унапређења људског искуства - закључила је Соња Лештар.
И. Јапунџа
