Чланови друштва били су богати и угледни и новосадски грађани који су могли финансирати набавку оружја, муниције, опреме. У почетку су то били већином Немци, потом Срби, а касније су се придружили Мађари и припадници других националности.
- Зграда Еђшега, коју многи данас називају дворцем, изграђена је 1890. године као стрељана - каже координатор Културне станице Еђшег Виктор Вароши. - На месту које је у то време било руб Новог Сада, ова јединствена зграда је изграђена поводом стогодишњице постојања Новосадског грађанског стрељачког друштва. Изграђена је у еклектичном стилу, типичном за крај ЏИЏ века, по пројекту Ђерђа Молнара, познатог новосадског архитекте, који је само пар година касније пројектовао и неке од најпознатијих грађевина у Новом Саду - Градску кућу и Жупну цркву имена Маријиног, односно катедралу. Богати орнаменти на зидовима и плафону велике сале нису баш типични за једну стрељану, већ више личе на аустроугарски двор, а данас, рестаурирани по свим конзерваторски принципима, украшавају Културну станицу Еђшег.
Потенцијал Еђшега је данас потпуно искоришћен
Потенцијал Еђшега је данас потпуно искоришћен, пошто је пре неколико година проглашен за једну од културних станица у граду у којима се организују садржаји за децу, младе, али и старије, а уметници и ствараоци у раскошном амбијенту могу да организују изложбе, концерте, предавања, пројекције филмова…
- На изложби "Повратак у центар" којом су прошле године на неки начин заокружени програми Европске престонице културе у КС Еђшег, уједно је и обележено десет година од рестаурације зграде. Том приликом, посетиоци су имали прилике да виде избор уметничких мета из фундуса Музеја Војводине, насталих у периоду између изградње и Другог светског рата, као и оригиналну пушку, плакате за окупљања и прославе. Мете су вишејезичне, са мотивима лова, насликане за посебне прилике, у частнајбољих пуцача, а представљају изванредан увид у живот ове зграде из тог периода - истиче Виктор Вароши.
Мрежом од 9 културних станица, од којих је свака јединствена у програмском смислу, остварила се децентрализација културе ка локалним срединама. Како каже Виктор Вароши у њима је ангажован јединствен тим који дели средства, идеје и представља подршку уметничкој заједници.
- Ми смо отворени за све, не само за младе, ови простори су ту и за неафирмисане и за већ познате уметнике и ствараоце, како за домаће, тако и за госте из иностранства. На пример, ако неко на градском конкурсу добије средства да реализује свој пројекат, ми смо му подршка у смислу одабира адекватног простора у ком може да реализује свој програм, у складу са програмским профилима појединих станица, као и подршка у делу техничке продукције у складу са нашим могућностима, као сто је озвучење, део расвете и слично. Заинтересовани уметници могу да пошаљу упит и опис шта би радили и организовани у културним станицама, а ми пазимо да за тај програм и његову тематику одаберемо опдносно сугеришемо који простор је за то најбоиљи, односно у којој културној станици да се организује. Подсећам да су сви програми за публику у културним станицама бесплатни, у договору са Градом и Културним центром града. То је спој који је показао одличан како за Новосађане и госте нашег града, тако и за све уметнике, ставароце, спортисте који програм у КС организују - каже Виктор Вароши.
После Другог светског рата, зграда је национализована и припала је спортском удружењу Еђшег. Поред, традиционално, стрељаштва, тренирали су се и многи други спортови, од стоног тениса, преко кошарке која се по први пут у Новом Саду заиграла на теренима Еђшега, до шаха. Брзо је Еђшег постао место окупљања новосадске омладине свих националности. У Еђшегу су се, уз стасавање бројних награђиваних спортиста, организовале и културне активности, окупљања, игранке. Постао је култно место које је обележило младост многих генерација у другој половини прошлог века.
Након деценија обележених спортским активностима и позитивном енергијом, уследио је период напуштености. Зграда је пропадала, а служила је само за буђење знатижеље пролазника, који су могли да сведоче пропадању зграде кроз бочне прозоре. Тек 2007. године, проглашена је спомеником културе, а у потпуности је рестурирана 2012. године, наиме, стара стељана је рестаурирана, санирани су и реконструисани оригинални елементи и постављене савремене инсталације, те декоративно осветљење и озвучење простора. Изузетно су били захтевни сликарско-конзерваторски радови на плафону свечане сале за које је био задужен тим сликара.
Културна станица Еђшег се разликује од других јер је јединствен простор који нуди организацију разних програма, од културних до спортских.
- Програми Културне станице Еђшег се ослањају на историјат овог простора и саме зграде, као и значај који она има за Нови Сад - истиче Виктор Вароши. - Као место спортског наслеђа и епицентар развоја спорта у Граду, једна од најважнијих програмских линија јесте промоција здравог начина живота у најширем смислу, од бављења спортом и физичком активношћу, до здраве исхране или менталног здравља. Тако смо у КС Еђшег имали прилике да слушамо концерте за бебе уз предавање о значају музике и покрета за психомоторни развој најмлађих, али и угостили кошаркашке турнире, промовисали бициклизам, и са децом локалних школа направили малу урбану башту. Сама архитектура зграде асоцира на простор за уметничку музику. У нашем „дворцу“ до сада нисмо слушали бечке валцере, али смо угостили низ реномираних музичара из Новог Сада, остатка Србије и иностранства, промовисали младе и перспективне музичаре наших музичких школа, али слушали и квалитетне дзез ансамбле, као и савремене музичке саставе који су били инспирисани овим простором. Истиче се сарадња са Академијом уметности у Новом Саду, чији студенти, али и професори, често наступају у КС Еђшег.
Након рестаурације, у јавности је било доста дискусија о могућој функцији ове зграде. Припала је Културном центру Новог Сада, а у току припрема за годину титуле Европске престонице културе, савршено се уклопила у пројекат културних станица, те је постала једна од првих – заједно са Културном станицом Свилара, 2018. године. У првих пет година постојања, а нарочито током године титуле Европске престонице културе, КС Еђшег је постала један од омиљених простора за културу у граду.
Културна станица окренута локалној заједници
- Зграда Еђшега је читаво своје постојање била место окупљања грађана Новог Сада свих националности, и као таква, постала је симбол интеркултуралности, као једне од најзначајнијих вредности Новог Сада. Ова симболика се, поред задржавања имена Еђшег (Јединство) у имену Културне станице, одражава и у програмима који афирмишу све културе око нас, њихове обичаје, историју, уметност, али и њихово међусобно прожимање и суживот. У том смислу, одржавамо и програме који пропитују позиције маргинализованих група и афирмишу њихову интеграцију у друштво, чинећи га истински мултикултурним. Еђшег је простор окренут локалној заједници, желимо да ставрамо везе и да програмски промовишемо овај једиствен простор - каже Виктор Вароши.
Како наводи наш саговорник да се те везе остварују показује чињеница да су реакције Новосађана одличне, долазе на бројне програме, а с обзиром на дугу спортску традицију, на теренима присуствују спортским догађајима и манифестацијама. Истиче и одличну сарадњу са две основне школе - "Соња Маринковић" и "Бранко Радичевић", чији ученици, кроз радионице правили урбану башту, што је леп зелени пројеакт. Вароши наглашава да овај јединствени простор има велики потенцијал и да ће и убудуће у њему бити организовани бројн и занимљиви пројети и програми - изложбе, концерати, предавања, радионице, спортске манифестације...
- Много Новосађана је везано, кроз породичну историју за Еђшег, породице су ту, генерацијама уназад имале везе преко спорта, такмичења, дружења, игранки... Изложби "Повратак у центар" подстакла нас је да скупимо што више грађе о Еђшегу, у сардњи са Архивом града, музејима и заводима за заштиту културе, да та сведочанства и сећања на Еђшег сачувамо од заборава - истиче Виктор Вароши.
А. Брзак
О културним станицама као новим средиштима културе сазнајте више на https://kulturnestanice.rs/
