Воли да експериментише са рецептима, а признаје нам и да се, када му се учини да би могло да буде укусније, деси да измени и рецепт легендарне Џули Чајлд. Често експериментише са комбинацијом зачина или начином припреме јела.
– У последње време бих све што се спрема у тигању пекао у рерни, јер здрав живот подразумева мање уља. Такође се трудим и да убацим боје, да буде шарено. Нисам фан слатког у сланим јелима, па у неким ситацијама експериментишем са воћем у сланим салатама или јелима по угледу на светске куваре. Е, ту некад знам да погрешим – прича Дејан Станковић.
Слаткиши су, рекло би се, његова специјалност, али ни слана јела не заобилази па се тако на његовим профилима на Инстаграму и Тиктоку могу пронаћи предлози за сваку прилику. Кувању су га, као савршене домаћице, привукле мајка и бака.
– Оне су ми биле узор и модел по коме сам учио да кувам. Сећам се једном да ми је мајка рекла да лепо кувам, али да јој се не свиђа јер остављам велики „лом” за собом и да то није добро. Сада, када кувам, сваки тренутак је утегнут. Драго ми је јер сам, од како памтим, био равноправни учесник у кувању. Некада је то било само мућење шлага или мешање смесе за пудинг док не проври млеко – каже за „Дневников” Недељни ручак Дејан Станковић и додаје да се спонтано догодило да је постао фуд-блогер. – Верујем да би наше маме и баке, мада је и отац био изврстан кувар, били инфлуенсери да су живели у тој ери. Сећам се да сам први пост на Инстаграму објавио тако што сам позвао моју другарицу Тању на палачинке како бих је сликао. Касније сам почео да пратим трендове и прилагођавам се њима. Некако су људи приметили искреност у писању и лепе рецепте и почели да долазе. Сада је већ другачије, као афирмисани блогер имам обавезу да будем ту како бих можда некоме дао идеју за неки оброк или десерт.
Како даље објашњава, за кување мора да постоји идеја. У његовом случају потрага за идејама и инспирацијом у кухињи свакодневна су рутина, јер воли да се храни разноврсно. Пилетину и поврће саветује као добру комбинацију за један укусан оброк, који сви лако можемо да направимо.
– Пилетину увек имамо у замрзивачу, поврће такође, па макар то био и само смрзути грашак, који може да постане пире. Комбинација зачина и лепо аранжирање јела и, ето га јело које и нутритивно богато, а и на тањиру изгледа као да је из ресторана са Мишелиновом звездицом.
В. Б.
За корице:
1 кашика свињске масти
1 јаје
200 мл млека
100 г шећера
1 равна кашичица соде бикарбоне
око 500 г брашна
За фил:
1,5 л млека
400 г шећера
3 пудинга од ваниле
1 кашика густина
250 г маргарина
Најпре припремити корице: од наведених састојака се умеси глатко тесто па се обликује ваљак и исече се 12 делова. Рерна се загреје на 200 степени. Сваки од 12 делова се развуче пречника 26 или 28 центиметара (неће се погрешити ни у једном случају). Корица се пече на изврнутој тепсији око пет минута. Док се једна пече, на другој тепсији се припрема наредна корица и тако до краја. Ја се увек трудим да свака корица буде за нијансу печенија од претходне како како би се добио балајаж прелаз на торти.
Потом припремити фил: у литар млека се сипа 350 г шећера и стави се на ринглу да прокључа. У преосталих 1/2 л млека стави се пудинг, густин и остатак шећер да се лепо разбије. Кад млеко проври склони се са ватре и лагано се улива размућени пудинг. Врати се на ринглу да обрне још један кључ. На фил се залепи кеса и остави се да се скроз охлади.
За то време се пенасто умути маргарин и када и пудинг и маргарин буду приближне или исте температуре сједине се миксером. Филују се све корице. Ако су различитих боја због различитог печења онда се пази да се сложе нијансе. Да не буде као мени - тамна у средини.
Овде можете погледати још један Дејанов занимљив рецепт:
