Додуше, кад сам била девојчица то ми се од стране старијих од којих бих чула ту изјаву чинило мало преувеличано, јер тада је мени изгледало да нема разлога за то. Живот се чинио прилично занимљивим и опуштеним са повременим испадима мог наизглед безразложног плача. Данас верујем да је тај плач у ствари био начин да избацим из себе оно што сам сама од себе сакривала, или што би данас модерно рекли – потискивала.
Научила сам да нема вајде од потискивања, јер то што сакривам сама од себе да ме не би много болело кад-тад избије на површину, ако га пустим кроз сузе, а ако га не пустим, онда кроз разне болести.
Исто тако до болести може да доведе и нечија перцепција тих тешких времена у којима већ чини се, миленијумима живимо. Потпуно сам у то уверена, јер видим како кроз живот пролазе људи који стално због истих тих тешких времена непрекидно кукају. Увек се некако најгорем надају, јер из свог искуства знају да ће бити тешко. Ево, да узмем за пример новац који игра огромну улогу у том нашем поимању света.
Толико је већина људи оптерећена недостатком новца или било чега што се њиме обезбеђује, да и када га имамо и можемо на нешто да га потрошимо, ми због тога већ унапред кукамо.
А то ни на шта добро не може да изађе. Лоше мисли и лоше речи доводе до лоших околности, у то сам се много пута уверила. Зато сам одлучила да када год морам нешто да платим, да то не зовем трошењем новца, него инвестирањем. Када морам да платим неки рачун, ја кажем себи да то у ствари инвестирам у нешто што ће ми користити.
Уместо да кажем да идем у куповину, ја кажем да идем да уложим инвестиције у нешто: у здравље, благостање, успех, едукацију, лепоту, подмлађивање, добро расположење, будућност... шта год.
Те се инвестиције вишеструко враћају. Када је однос према новцу такав, онда се и новац некако све лакше умножава, јер добра вибрација у којој га трошим логично привлачи још више такве вибрације. И све се тако надовезује једно на друго, па у круг. И не ради се само о новцу.
Инвестирам своје време у пријатеље, у рад на себи, у разне едукације, у гајење биљака, инвестирам своје знање у пројекте од којих ће бити користи и за мене и за људе око мене, инвестирам своје вештине у оно што ће донети побољшања у било којој области у коју такву инвестицију уложим. И све ми је више то забавно, јер ко би рекао да ћу једнога дана бити тако озбиљан инвеститор?
