У сезони слава многи имају дилему шта би требало да ураде са славском свећом када дан славе прође. Такође, многи не знају на који начин би требало угасити свећу – да ли на уобичајен начин или постоји одређено правило које би требало поштовати како “не би наљутили свеца”.
Најбоље је да славска свећа буде од правог воска, јер се он спорије и равномерније топи. Дужина свеће зависи од материјалних могућности домаћина, а најчешће у црквеним продавницама нуде оне од 50 до 60 центиметара.
Свећу можете да украсите папирним украсом, који је уједно и заштита да восак не падне на столњак. Последњих деценија обичај је да се на свећу залепи сличица свеца заштитника.
Обичаји налажу да домаћин упали славску свећу непосредно пред резање колача. Пре него што то учини, требало би да се прекрсти, помоли, помене Бога и свеца којег слави, пољуби свећу и онда је упали.
Славска свећа требало би да гори током целог дана. Када домаћин жели да је угаси, требало би да се прекрсти, узме чашу са вином, из ње захвати мало вина и сипа уз фитиљ свеће. Вино ће лагано угасити свећу.
Многе домаћице после обележавања славе одлажу славску свећу у фиоку и пале је приликом заједничких породичних молитви током године. Друге, пак, чувају свећу и пре наредне славе носе је у цркву и пале пре литургије. Оба обичаја су исправна.
Славску свећу, можете, такође палити и када свештеник буде долазио у дом да свети водицу пред Ускрс, али и када вам наиђу тешки тренуци у животу, па желите да се помолите свом свецу заштитнику и пронађете душевни мир, пише Телеграф.
