Ова импресивна стена, висока чак 40 метара, штити најизолованију цркву на свету, која попут магнета привлачи пажњу верника и истраживача широм света. Током миленијума, Катски стуб је био сведок многих промена и догађаја који су обликовали његову јединствену причу, а данас представља једно од најфасцинантнијих светих места које свакако вреди посетити бар једном у животу!
На врху стене високе 40 метара налази се црква која се небројено пута налазила на листама најневероватнијих грађевина подигнутих на стрмим литицама. Саграђена је између 6. и 8. века и посвећена је Св. Максиму Исповеднику, хришћански монах, теолог и научник. Сваког дана монаси који долазе на ово невероватно место морају да се пењу танким металним мердевинама причвршћеним за стену. Кажу да их свакодневно пењање по опасном терену приближава Богу.
Међутим, питање које многе занима јесте како су монаси успели да сав грађевински материјал пренесу на врх стене?! Како су уопште стигли горе? То нико не зна. Претпоставља се да су били одлични пењачи који су веровали да ће их молитва на врху удаљити од светских искушења. Током година, истраживачи су пронашли чак три пустињачке ћелије, крипту са остацима непознатог стилита и вински подрум у оквиру сакралног комплекса.
Све су то сами изградили у време када модерна технологија није постојала, а да би им дани прошли у весељу, са собом би понели флашу доброг вина, поготово ако су знали да ће остати на стени неко време изоловани од спољног света, пише путникофер.
Вековима после изградње овде нико није долазио. Једини писани запис о овом древном месту налази се у тексту једног грузијског научника из 18. века, који га је описао на следећи начин: "У клисури се налази стена која стоји као стуб, прилично висока. На врху стене је црквица, али се нико не може попети на њу; нити знају како то да ураде“.
Стара традиција дозвољава да у цркви истовремено буде само једна особа, па се монаси из манастира који се налази уз доњу ивицу стене смењују један по један и долазе неколико пута недељно. Монаси пре успона морају прво да затраже благослов оца Максима, а када стигну до врха, моле се у цркви и одлазе у вински подрум где праве вино за манастир. Затим пред сумрак силазе да учествују у манастирској ноћној молитви.
Б92
