Модерно научно схватање слаже се да је порекло легенде о Робину Худу из 11. или 12. века из Јоркшира.
Први књижевни спомен Робина Худа, наводно, потиче из 1377. године. Један од најстаријих сачуваних балада је „A Gest оf Robyn Hode“, која није објављена све до касних 1.400-их. У свим најстаријим причама, Робин је приказан као сељак; племенитог порекла постаје много касније, можда чак у причама шеснаестог века, када такође добија и љубавницу у лику Меријен. Везе између легенде и историјских личности тешко је пратити, а постоји више кандидата који би могли бити инспирација за лик Робина Худа.
Током векова, Робин се развио од краља разбојника са потпуном сувереношћу над својим веселим људима до квази-демократског вође егалитарног слоја друштва. Већина модерних прича о легенди завршава срећно, али традиционалне баладе завршавају смрћу јунака.
Постоје различите верзије приче о Робиновој смрти. Најстарије и најтрајније традиције се слажу да је био под бригом опатице док је био болестан или једноставно стар. У неким верзијама, опатица испушта крв Робину, што је била прихваћена техника лечења тог времена, али је несмотреношћу испустила превише крви, што је довело до његове смрти. Друга верзија говори о томе како је остарелог Робина убо опатичин љубавник. Умирући разбојник наводно је испалио стрелу кроз прозор - место на које је пала требало је бити његова гробница. Његове жеље традиционално је испуњавао верни Мали Џон.
Место вечног починка Робина Худа налази се на месту старог манастира Кирклис у Јоркширу. Гробно место је на приватном поседу, али може се посетити повремено током пешачких тура које организује локални туристички информативни центар.
На камену на гробници стоји епитаф:
„Овде под овим малим каменом лежи Роберт Ерл од Хантингдона.
Ниједан стрелац није био тако добар као он, а људи су га звали Робин Худ.
Одметнике попут њега и његових људи Енглеска више никада неће видети“.
